RTS
45
x Bila je mlada i neobično hrabra. Radila je u austrougarskoj pošti u Klenku kraj Šapca u najtežim danima 1914, kada se prva faza borbi u Srbiji bližila kraju. Njeni poslodavci su verovali da je lojalni podanik carevine, ali se na kraju pokazalo da je radila za srpsku vojsku i svoj patriotizam platila je životom. Iza nje je ostalo samo ime – Zorka. U dokumentu koji opisuje rad i žrtvovanje mlade Srpkinje za sunarodnike s druge strane tadašnje granice, austrougarski obaveštajci ne navode njeno prezime. “Bila je prilično visoka i snažna dvadesetogodišnjakinja. Imala je plavu kosu, poput čvrstog nemačkog devojčurka. Ipak, njene vatrene crne oči nisu krile pravu srpsku ženu”, piše pukovnik Egon Orotel u izveštaju “Špijunaža na frontovima centralnih sila”.
x U malom pograničnom Klenku na Savi, Zorka je radila kao austrougarska poštanska pripravnica. Verovali su da je lojalna Beču, pa su je čak i odlikovali, kaže novinar i publicista Obrad Ković, koji je otkrio ovu priču. Krajem avgusta 1914, kada se prva faza borbi bližila kraju, Šabac, most preko Save i Klenak, gde se nalazilo sedište austrougarskog korpusa, neprekidno je gađala srpska artiljerija.
U pošti u Klenku osim austrougarskog zastavnika, kao najhrabrije, ostale su samo Zorka i njena koleginica Milena. Kako telefonska veza preko Save nije dobro funkcionisala, depeše sa poverljivim informacijama, poput onih o položaju i kretanju austrougarske vojske, uručivale su se lično. Sve do mosta, koji je stalno bio napadan, nosila ih je hrabra Zorka, koja je na tome sama insistirala. Stotine hrabrih vojnika izlažu svoje živote opasnostima, pa zašto ne bih i ja? – ubeđivala je austrougarskog oficira ova mlada devojka.
x Odvažna Zorka nosila je zapečaćena pisma do mosta, a o jednom takvom događaju svedoči i crtež austrijskog oficira koji je u izveštaju zabeležio primopredaju. “Zorka je zbog zasluga čak nagrađena Srebrnim krstom sa lentom. Ona i Milena su bile prve žene u austrougarskoj koje su dobile odlikovanje”, dodaje Ković. Tek nekoliko meseci kasnije otkrivena je telefonska stanica u podrumu razrušene kuće pored same pošte. Odatle je plavokosa poštanska pripravnica slala informacije svojim sunarodnicima na osnovu podataka iz depeša koje je nosila. Tako je srpska artiljerija tačno znala gde da cilja. “Ispostavilo se da je ona neka vrsta srpske Mate Hari”, kaže Obrad Ković.
x Nakon otkrivanja i hapšenja, Zorka je obešena zajedno sa dvojicom sunarodnika opuženih za špijunažu. U smrt je otišla hrabro.
“Kad su je vešali najupečatljivije je bilo to što je umrla sa mladenačkom zanesenošću, ponosna zato što je pomogla srpskoj vojsci”, piše u izveštaju austrougarskog potpukovnika Egona Orotela.
