Dojče vele
x Glavne zamerke na račun Izraela je da je rat u Gazi "nesrazmeran" – strada mnogo više Palestinaca, mahom civila. Ali tu kulturu ratovanja izmislile su zapadne sile, piše Tomas Špekman u autorskom tekstu za "Tagesšpigl"… Ne tako davno, Evropljani su zajedno sa svojim američkim saveznicima vodili ratove koji su veoma slični akcijama Izraela. SR Jugoslavija je 1999, tokom sukoba na Kosovu, osetila destruktivnu moć američkih i evropskih vazduhoplovnih snaga. Iz straha od velikih gubitaka u kopnenom ratu, NATO je pribegao strateškom vazdušnom ratu. Reč je o strategiji kojom se neprijatelj gađa u najslabiju tačku – infrastrukturu. Od Drugog svetskog rata ova strategija je postala sastavni deo ratovanja zapadnih sila. Jasno je da se rat iz vazduha i minimiziranje sopstvenih gubitka plaćaju povećanim rizikom za civilno stanovništvo zemlje koja se bombarduje.
x Već poređenje rata na Kosovu 1999. i 2006. u Libanu donosi brojne paralele: američki i evropski ratni avioni bacali su u Kosovskom ratu kasetne bombe koje su ubile mnogo civila, greškom bombardovali izbegličke kolone, koristili kontroverznu uranijumsku municiju. Prema Hjuman rajts voču i NATO, na srpskoj strani je poginulo 500 civila i 5.000 vojnika. Beograd je govorio o 5.000 civila i 500 vojnika. Broj ubijenih kosovskih Albanaca je procenjen na oko dve i po hiljade. Zemlje NATO nisu izgubile nijednog vojnika. Prema podacima libanske vlade, 2006. je već u prvim nedeljama rata život izgubilo više od 1.000 Libanaca, više od 90 odsto bili su civili. Na izraelskoj strani, vlada je u istom periodu potvrdila stotinu smrtnih slučajeva, od toga oko dve trećine vojnika. Pokušaj da se neprijatelju bombardovanjem nametne sopstvena politička volja u oba slučaja je izazvao velike talase izbeglica.
x Ekonomska i ekološka šteta od strateškog bombardovanja bile su neizmerne, na oba mesta. Beograd procenjuje troškove rekonstrukcije na više od stotinu milijardi dolara. Procene libanskog Saveta za obnovu i razvoj su takođe u milijardama. Na severu Izraela, rakete Hezbolaha su uništile više od milion stabala i mnogo kvadratnih kilometara polja. Troškovi obnove bili su takođe u milijardama.
x Izbegavajući kopneni rat na Kosovu, Evropljani su 1999. zamalo izbegli vojni poraz. Jer, činilo se da Beograd nije impresioniran čak ni posle masovno proširenih vazdušnih napada koji su trajali nedeljama. Povlačenje srpskih snaga je počelo tek posle tri meseca bombardovanja. Sa takvim ratnom srećom, kao što je NATO tada imao, Izrael teško može da računa. Njegovi vazdušni napadi u Libanu i Pojasu Gaze pogađaju neprijatelja koji je još odlučniji i neustrašiviji od Beograda 1999. Jerusalimu tako posle višenedeljnog bombardovanja nije ostalo ništa drugo do kopnena ofanziva, 2006, 2009. i sada 2014. Evropljani mogu da se smatraju srećnim što nisu bili primorani na ovaj korak na Kosovu i u Libiji. Izrael nema tu sreću. On se bori za svoju bezbednost – u sukobu u kome se o srazmeri isto tako retko vodi računa kao na Balkanu, u Avganistanu, Iraku ili Libiji.
