Deca svezana za austrijski top

U Jadru su vek posle Cerske bitke žive priče iz vremena stradanja i slave. U lozničkom kraju neprijatelj nije imao milosti ni prema civilnom stanovništvu, mnogi su ubijeni tako svirepo da je teško i zamisliti, a kada ih je srpska vojska prisilila na beg preko Drine vodili su sa sobom svakoga na koga su naišli kako bi im poslužio kao ljudski štit.
 

Austrougari su sredinom avgusta 1914. preko Iverka silovito napredovali prema Gornjoj Badanji, a stanovništvo je uglavnom pobeglo. Ostali su poneki starac i žena i oni koji su naivno pomislili da se mogu sakriti. Tada 17-godišnji Čedomir Milošević poveo je nešto mlađu sestru Cvetu u šumu, ali uočili su ih i zarobili.
Možda bi ih i ubili na licu mesta da srpska vojska nije na polovini sela Badanja zaustavila napredovanje Austrougara i krenula u nezadrživi juriš. Vojnici u plavim uniformama poveli su dvoje dece za sobom. Na novom položaju na Iverku, vezali su ih za lafet topa kojim su tukli po Srbima, a srpski artiljerci nisu im ostajali dužni. Ispaljivanja topa i eksplozije srpskih granata tutnjali su oko Čedomira i Cvete, pričao je kasnije Milošević.
Kako su srpske padale sve bliže, posluga je odlučila da promeni položaj pa su decu odvezali sa lafeta, ali čim su odmakli nekoliko metara eksplozija je zatresla zemlju, a delovi tela i švapskog topa razleteše se naokolo. Pravom srećom, Cveta i Čedomir ostali su nepovređeni, ali ne i slobodni. Drugi austrougarski vojnici poveli su ih sa sobom.
Neprijatelj je pobegao preko Drine. Vojnici, međutim, Cvetu i Čedomira vode sa sobom i tek ih u Bosni ostavljaju ih same. Možda im je neuhranjenost spasla živote jer su delovali mlađi. Preplašeni, sklonili su se u šumu i skrivali od svih, bilo koju uniformu da nose. Jeli su šumske plodove i živ kukuruz koji su brali u njivama.
Za to vreme u Gornjoj Badanji, njihov otac Stojadin i majka Draginja palili su im sveće za dušu, vojne službe zabeležile su da je Čedomir zaklan, a onda ih je srpski vojnik uočio kada je slabašni Čedomir doveo razbolelu Cvetu na Drinu da je umije. Zadesio se i dobar plivač, pa je decu poneo preko vode u Srbiju. Ni reč nisu deca progovorila do poljske bolnice, gde su otkrili ko su.
Cveta je ostala u bolnici, a Čedomira vratiše kući na radost roditelja. U to Austrougari udariše i drugi put, ali Miloševići su tada na vreme izbegli i vratili se kući posle pobede u Kolubarskoj bici.