Švajcarski političari su protiv dolaska stranih lekara na rad u Švajcarsku jer mnogi ne znaju nemački jezik, i prave profesionalne greške i beže u drugu državu. To se naročito odnosi na zubare, pa Švajcarska u budućnosti to ne sme tolerisati.
Postoje brojni slučajevi za tvrdnju političara. Primera radi, jedan Švajcarac je imao jaku zubobolju, otišao je kod zubara Francuza koji je jeftinije radio. On mu je lečio zub, ali su bolovi posle postali još veći. Otišao je da mu saopšti, ali je ovaj nestao. Morao je da potraži pomoć kod drugog lekara Švajcarca i da to ponovo plati.
Drugi primer: Švajcarac, psihički bolesnik, obratio se Bugarinu lekaru koji nije znao ni francuski ni nemački, i nije se sa njim mogao sporazumeti.
|
Timski rad |
Ovakvo stanje u zdravstvu dobija političku dimeziju, pa zdravstvena komisija Nacionalnog saveta radi na zakonima koji bi regulisali ovo neodrživo stanje i definisao načine i uslove pod kojima se zapošljavaju strani lekari.
Zasad je zakon prilično tolerantan tako da strani lekari mogu da rade 90 dana bez dozvole za rad i bez plaćenog osiguranja.
Margarit Kesler, predstavnica GLP-zelene liberalne partije u Nacionalnom savetu koja se nalazi na čelu Organa za zaštitu pacijenata, tvrdi da je situacija sve gora i da su o tome već pisali švajcarski mediji.
Marko Takenberg, predstavnik za javnost Udruženja zubnih lekara ŠO, podržava zakonsko rešenje i regulisanje rada stranih kolega i po njemu je ova zasad nerešena situacija koja je nepovoljna za sigurnost pacijenata trn u oku. Posebno što nema pravnog puta da se mogu tužiti ako pogreše i privedu pravdi.
Kesler, predstavnica Zaštite pacijenata, kaže da je Udruženje lekara FMH još proletos tražilo da lekari iz EU koji doalze na rad u Ć polažu jezik, a ne da se desi da npr. bugarski ili rumunsk psihijatri ne razumeju šta pacijent govori.
