Dr Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, za "Vesti" ocenjuje da je pozitivan izveštaj više proizvod "nekih drugih problema kojima se Evropska unija bavila, nego što je ocena samog napretka Srbije".
Napredak zavisi i od PrištineDiplomate u Briselu ocenjuju da je dalji napredak Srbije i Kosova ka EU uglavnom povezan, odnosno da se od obe strane očekuje da istraju na normalizaciji odnosa u sklopu sporazuma Beograd-Priština i dijaloga. Nemačka naročitio traži da se otvori pitanje regionalne saradnje i postepenog sređivanja odnosa s Kosovom.
U izveštaju se od vlasti u Prištini naročito traži da nastavi sređivanje odnosa s Beogradom. |
Evropska komisija u godišnjem izveštaju koji treba da bude objavljen danas pohvalila je srpsku vladu za uvođenje tržišnih zakona, kao i mera u cilju smanjivanja budžetskog deficita i duga, ali i zaključila da je potrebno sprovesti strukturne reforme, posebno kad je reč o javnim preduzećima koja se finansiraju iz budžeta.
Komisija pozitivno ocenjuje doprinos uvođenju evropskih vrednosti i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, ali su upućene kritike na račun slabljenja slobode i nezavisnosti medija.
– Evropska unija je zapetljana do guše u Ukrajini i na Bliskom istoku, i u suštini poruka i Srbiji i ostalima je da se manje talasa, da ostanu na evropskoj strani vage, čak iako nisu u svemu sasvim dosledni tome. Očekujem da će dva glavna briselska osvrta u izveštaju biti spoljna politika, odnosno, odnos prema Rusiji i to što se Srbija nije pridružila sankcijama unije prema Rusiji. To neće biti rečeno ulitimativno, već kao pozivanje na solidarnost koje očekuje od kandidata za članstvo. Drugo, mislim da će biti dosta kritika oko pravosuđa i njegove neefikasnosti – kaže Simić.
Najpozitivnije ocene, dodaje on, mogu se očekivati oko aktuelnog stanja srpske privrede, odnosno usklađivanja Srbije sa sistemom koji važi EU.
– Nije daleko od samouverenih izjava iz stranke na vlasti da ovo može biti najpozitivniji izveštaj, ali on će biti u osnovi pozitivan mnogo više zbog spoljnih okolnosti u kojima se nalazi EU.
Na pitanje da li je taj "skrenuti pogled EU" na neke druge zemlje, šansa da se smanji pritisak na Srbiju, Simić kaže da to izveštaju neće pisati, ali da misli da će tako biti.
– U ovom trenutku Balkan je vrlo rovit. Nedavno sam boravio u Azerbejdžanu, Iranu i Turskoj. Odnosi EU i SAD s tim zemljama su zaoštreni do crvenog usijanja. Ispostavilo se da su se muslimani koji su obučavani i opremani za borbu protiv Asada u Siriji okrenuli protiv njih. U pitanju je velika igra u kojoj bi bilo bolje da Srbija i Balkan ostanu potpuno po strani, iako to nisu – ocenjuje Simić.