Odata počast velikanu

0

 

 

Okrenimo se korenima: Valentina Pitulić
 

 

Više stotina Srba, od Golije, pa do Kopaonika, sa severa Kosova, iz Crne Gore, Bosne, okupilo se i ovog septembra u porti Petrove crkve kod Novog Pazara, da u najstarijoj hrišćanskoj bogomolji na Balkanu, oda počast Stefanu Nemanji koji je u ovoj svetinji primio pravoslavlje, krstio svog najmlađeg sina Rastka Nemanjića – Svetoga Savu i predao presto svom srednjem sinu Stefanu Prvovenčanom.
Sabor je ove godine imao poseban značaj jer je održan u godini kada se obeležava devet vekova od rođenja osnivača prve srpske države.

 

Snaga u zajedništvu
Sabor je počeo liturgijom posvećenom Stefanu Nemanji – Simeonu Mirotočivom koju su služile vladike Teodosije(raško-prizrenski), Justin (žički) i Ilarion (timočki), potom se prisutnima obratio vladika Teodosije, a o Stefanu Nemanji nadahnuto je besedila Valentina Pitulić, profesor narodne književnosti na Prištinskom univerzitetu.
Kako je i uobičajeno na srpskim saborima, kulturno-umetnička društva i pevačke grupe iz ovog kraja i njihovi gosti iz Kraljeva, Beograda i Kosovske Mitrovice priredili su bogat kulturno-umetnički program…..

Trojica vladika: Tri eparhije budući organizatori
 

– Na ovom crkveno-narodnom ili Deževskom saboru spojili smo tri eparhije: rašku, žičku i timočku, time smo pokazali da ćemo i ubuduće, na današnji dan, svi zajedno služiti ovde, da Petrova crkva bude mesto našeg bratskog okupljanja i saborovanja. Veoma je važno da crkva predvodi narod u ovim teškim vremenima. Nema ništa snažnije od toga kada smo svi zajedno i kada smo sabrani pored crkve Svetih apostola Petra i Pavla, ovde gde je koren svetorodne loze Nemanjića – rekao je vladika Teodosije izražavajući poštovanje prema stradalnom srpskom narodu koji sa verom u Boga opstaje na ovim prostorima.

 

Okretanje istoriji
Imamo na koga da se ugledamo, uzore imamo u svojoj prošlosti, okrenimo se svojim korenima, svojoj istoriji i onome što su nam ostavili Stefan Nemanja i Sveti Sava, poručila je okupljenima, besedeći o Stefanu Nemanji, dr Valentina Pitulić, profesor narodne književnosti na Prištinskom univerzitetu.
Sa radošću sam čekao sabor i nije mi bilo teško da dođem sa vrha Golije da bih bio ovde sa svojim narodom i čuo besede umnih vladika. Ovakva okupljanja nam puno znače i veliko su ohrabrenje za sve Srbe u Raškoj oblasti, ujedno su nam i poruka, ako smo možda od države zaboravljeni i zapostavljeni, da je naša crkva uvek uz nas – ističe Dušan Ratković, vernik iz Vranovine podno Golije.
– Mi smo sa zadovoljstvom i radošću došli iz Lađevaca kod Kraljeva: da upoznamo deo naše istorije, da se družimo sa našom braćom u Starom Rasu i da našim domaćinima prikažemo bar deo izvorne narodne igre i pesme iz Šumadije koju negujemo, doći ćemo i iduće godine – poručuje Goran Popović iz KUD-a Moravac iz Lađevaca.
– Naša deca se raduju svakom Nemanjinom saboru, igrali smo po celoj Evropi, ali ovde "na izvoru" i među svojima je najlepše, zato se trudimo da iz godine u godinu budemo sve bolji – ističe Goran Asović-Aske, umetnički rukovodilac KUD-a Ras u Novom Pazaru.
Ja sam došao iz okoline Vučitrna da podržim braću u Raškoj i budem uz moju crkvu koja nas nije napustila ni kada su svi drugi pobegli sa Kosova i Metohije. Molim se Bogu da se Srbi ne sele iz Starog Rasa i da ostanu na svojim ognjištima, Crkva je tu da im pomogne, da ih ohrabri i da uvek bude uz njih – ističe Nemanja Đorđević iz sela Plemetina.

Bratstvo iz Crne reke
Vladike Justin i Todosije počeli su kao monasi u manastiru Crna reka u Starom Rasu. Najpre je Justin postao vladika-timočki, a potom Teodosije vladika raško-prizrenski.
Justinov "učenik" i naslednik na tronu timočke eparhije, vladika Ilarion, doskorašnji iguman manastira Bukovo, takođe je jedno vreme bio u Crnoj reci.

 

Uskoro okupljanje u Deževi
Vladika Teodosije najavio je i mogućnost saborskog okupljanja u Deževi gde je Stefan Nemanja imao sabornu crkvu i gde se sada gradi veliki hram Svetog Save.
Paroh deževski, otac Radoslav, već održava povremene molitve na temeljima hrama koji se gradi, uskoro će, kako ističe, biti još češće, raduje se i što će se Nemanjin sabor održavati i u Deževi gde su, kako kaže, rođena dva srpska cara i više srpskih kraljeva.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here