Mačkov kamen je srpski Termopil, bitka koju bi svaki narod uzdigao na pijedestal svetinje i ponosa, nacionalne legende koja je uzvišeni istorijski primer žrtve za spas i odbranu otadžbine i naroda, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na mestu gde se pre sto godina odigrala krvava bitka iz Prvog svetskog rata.
– Veliki rat ne pamti krvaviji boj od onoga koji se odigrao na Mačkovom kamenu. Ni manjeg bojišta, ni više žrtava. U toj jednoj septembarskoj nedelji, na prostoru tek nešto većem od 50 ari, obe vojske gubile su svakoga dana na hiljade ljudi. Ne pamti se bitka u kojoj je izginulo više srpskih oficira, njih 115 uz 176 ranjenih. Od palih komandanata pukova steg i komandu su preuzimali komandanti bataljona, od njih komandiri četa, sve dok kaplari nisu postajali komandujući. A komanda je bila uvek ista: "Za mnom, junaci!" – rekao je Nikolić.
On je naglasio da to nije bio sudar dve vojske, već dva istorijska, civilizacijska koncepta. Austrougarskog koji je hteo da osvoji tuđe i srpskog koji je branio svoje. Jedan je imao silno oružje i odmornu, višestruko brojniju vojsku, drugi je poznavao svaki kamen i drvo, branio svoje dvorište, pradedovu kuću, ženu, kolevku, oca i majku.
|
Masakr ranjenika Svetinja pamćenja: Tomislav Nikolić
Nedaleko od Mačkovog kamena nalazi se betonski krst koji je podigao bolničar Milićević. On je izvlačio ranjenike koji su na kosi gde je krst čekali zaprežna kola. Austrougarski izviđači su ih videli i plotunima razneli preko 70 ranjenika. |
– Austrougari su zauzeli kotu na Mačkovom kamenu, ali ih je čekalo milion kota koje nisu mogle da ostanu njihove. Poćorekovih vojnika izginulo je tri puta više nego Srba. Iz stroja je izbačeno 30.000 njihovih vojnika. Odmah potom, bitka na Kolubari pokazala je da vojnik ne može da izgubi bitku za kućni prag, bez obzira na to kako je naoružan i čije oznake nosi na šinjelu. Strašnim porazom na Kolubari, Poćorekova armija platila je danak Pirovoj pobedi na Mačkovom kamenu – kazao je predsednik.
Borcima palim na Mačkovom kamenu vojnički pomen služio je vladika šabački Lavrentije, a onda je izveden prigodan program pred nekoliko stotina građana iz Krupnja, Ljubovije, Loznice, ali i drugih mesta Srbije i Republike Srpske.
