Meštani jagodinskog sela Dražmirovci Ljubiša Ivanović (63) i njegov sin Aleksandar (40) poginuli su u saobraćajnoj nesreći kod Glogovca. Oni su jurili za lopovima koji su krali drva iz njihove šume, sleteli s puta i udarili u betonsku banderu.
Rođaci objašnjavaju da je Ljubiši i Aleksandru neko javio telefonom da im kradu drva iz šume. Krenuli su da vide šta se dešava, ali na pola puta do susednog sela Glogovac doživeli su nesreću. Reno lagunom upravljao je Aleksandar. Niko ne zna šta se tačno dogodilo. To su, nažalost, znali samo njih dvojica, i tu tajnu poneli su u grob.
|
Ostalo troje siročadi |
Prema tragovima sa mesta nesreće, Aleksandar je s leve strane puta sleteo u kanal i udario u betonsku banderu, o čemu svedoče delovi automobila na mestu udesa. Tu se vozilo, verovatno, okrenulo na krov i udarilo u betonsku potporu koja je urađena zbog kanala za odvod vode što se sliva s brda. Od jačine udarca nesrećni ljudi preminuli su na licu mesta. Na tom mestu gore sveće.
U domu Ivanovića tuga. Bolnu tišinu prekidaju s vremena na vreme leleci Aleksandrove majke Slobodanke i sestre.
– Brate moj, što nas napusti – jecala je neutešna žena.
Slobodanka se pita šta da radi sama sa unučićima. Priča da im je majka otišla, razvela se od Aleksandra.
– Nema više mojih Aleksandra i Ljubiše. Moj Aleksandar je bio predobar čovek, to može svako da kaže u selu. Ne postoji bolji. Mučio se na građevini da zaradi za decu – priča uplakana Slobodanka, stežući unuke uz sebe.
Komšije kažu da su one potpuno slomljene.
– Slobodanka od tragedije ne prestaje da kuka. Oka nije sklopila, kuka kao sinja kukavica za mužem i sinom. Ovakvu tragediju naše selo ne pamti. Dvojica iz kuće poginula su u istom danu – tužan je komšija Ivanovićevih.
Ljubiša i Aleksandar bili su bez posla. Živeli su od socijalne pomoći, koju je Ljubiša primao, a imali su i malo zemlje i šume. Ljubiša je radio u Juhoru, ali je pre nekoliko godina kao tehnološki višak dobio otkaz. Aleksandar nije radio.
|
Poslednja nadnica |
