Dr Roksandić koja u Vinipegu predaje već sedam godina, na iskopavanju Šalitrene, kao peleoantropolog, angažovana je od 2008. godine, a ovo je prvi put da njeni studenti idu na ovu lokaciju. Dr Roksandić vodila je studente u Balanicu kod Niša prethodne četiri godine, ali se iz organizacionih razloga ovaj put odlučila za Šalitrenu.
– Studenti koje odaberemo izuzetno su motivisani da krenu na taj put koji inače sami plaćaju, i zapravo je njihova zainteresovanost, strast ka iskopavanju, i antropolgiji ono što je jako važno kada ih biramo za ovu lepu avanturu. Odlaze u drugu kulturu, ali, ipak, ne previše stranu tako da mogu da se snađu tamo, putovanje je organizovano i sigurno, ali i dalje pruža velike mogućnosti za nove doživljaje, druženja, nova iskustva i uzbuđenja.
Velika je odgovornost sve ovo pripremiti i organizovati, međutim, mi se svi mnogo radujemo što za par dana počinjemo naš rad, kaže naša sagovornica koja je doktorirala u Vankuveru i zapravo u Kanadi gradila karijeru.
Tokom priprema za put u Srbiju desila se i katastrofalna poplava, međutim Šalitrena nije ni na koji način pogođena. Studenti, sa svoje strane, svako koliko je mogao, već su uplatili donacije kanadskom CK kao pomoć poplavljenima u regionu.
– Više od te materijalne pomoći znači ta pozitivna pažnja usmerena na Srbiju, na njeno arheološko i prirodno bogatstvo i lepotu, a naravno da se mi nadamo da ćemo pronaći i nove fosile, što bi onda zaista upotpunilo celu ovu priču – ističe na kraju razgovora dr Roksandić.
Najznačajnije nalazište u istočnoj Evropi
Šalitrena predstavlja najbogatije paleolitsko
nalazište u Srbiji i jedino gde se nalaze slovjevi u kojima je otkriveno orinjacijensko, gravetijensko i srednje paleolitsko oruđe. Pećina se može smatrati najbogatijim i najznačajnijim paleolitskim nalazištem na čitavom zapadnom Balkanu i jednim od najznačajnijih nalazišta u istočnoj Evropi iz vremena kada na taj kontinent, kojim su dotle dominirali neandertalci, stižu moderni ljudi. Pošto je bila nastanjena kroz dugi vremenski period, nalazišta u pećini pružaju mogućnost da se sagledaju promene u kulturi, ekonomiji i društvenom ustrojstvu paleolitskih zajednica koje su tu živele . Inače, dr Roksandić i njena "školica" gosti su na terenu i čitav projekat se izvodi u saradnji sa dr Dušanom Mihalovićem sa beogradskog Filozofskog fakulteta i Bojanom Mihajlović, arheologom, višim kustosom Narodnog muzeja u Beogradu.
