"Rizik od napada Rusije na neku članicu NATO-a, čak i ako je mali – značajan je. Nismo uvereni da je NATO spreman za ovu pretnju", rekao je predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu Rori Stjuart.
Članovi Odbora su sačinili izveštaj u kome od Alijanse zahtevaju da uputi stalnu misiju i vojnu opremu u svoje baltičke članice – Estoniju, Litvaniju i Letoniju, kao i da oformi regionalno sedište.
Događaji u Ukrajini, kako stoji u dokumentu, opisani su kao "poziv na buđenje" koji je otkrio "alarmantne nedostatke u pogledu spremnosti NATO-a", prenosi AFP.
"Na ruski nekonvencionalan napad, koji bi značio upotrebu asimetričnih taktika, bilo bi posebno teško da se odgovori", stoji u izveštaju.
Da se koriste hakeri i "neregularne milicije"
Poslanici smatraju da bi NATO, u Osnivački akt trebalo da uvede mogućnost da koristi hakerske napade i "neregularne milicije", a AFP podseća da je prema aktu svaka država članica obavezna da pomogne ako jedna od njih bude napadnuta.
Parlamentarci su pozvali britansku vladu da iskoristi samit NATO-a u Velsu u septembru da zatraži promene u cilju bolje spremnosti da se odgovori na pretnju iz Rusije.
"Alijansa nije smatrala Rusiju protivnikom ili potencijalnom pretnjom u proteklih 20 godina. Sada je primorana da to učini posle nedavnih akcija Rusije", stoji u dokumentu Odbora za odbranu.
Portparolka NATO-a je izjavila da će taj izveštaj biti veoma pažljivo proučen i podsetila da je vojni savez već preduzeo mere na jačanju svoje odbrane i da će taj "akcioni plan" biti razmatran na samitu u septembru.
"NATO je već preduzeo mere da ojača kolektivnu odbranu, posebno za naše istočne saveznike, sa još više aviona u vazduhu, više brodova u moru i više vežbi na zemlji", rekla je ona.
