– Oduvek sam voleo ekstremne sportove, a paraglajding sam video kad sam otišao na snoubord u planine. Čim sam ugledao kako čovek leti kao ptica odmah sam poželeo i ja da to isprobam – kazao je Kolicić.
On je školu letenja upisao 2009, a obuka je trajala godinu dana. Polagao je meteorologiju, aerodinamiku, imao ispit iz vazdušnog prostora i morao je da obavi 55 letova s preciznim sletanjem.
– Položio sam ispit za ultralake letilice – zmaj, paramotor i paraglajder i imam internacionalnu dozvolu i osiguranje za sve zemlje – ponosno nam prenosi Kolicić koji se doselio u Švajcarsku 1990. godine.
Sa žaljenjem konstatuje da se samo on bavi letenjem jer niko od prijatelja nije hteo da mu se pridruži, uz argumentaciju da se plaše visine i da je rizičan sport.
– Nisam čuo da se neko iz našeg kraja bavi paraglajdingom što je šteta jer je ovo jedan od najlepših sportova, a ako ne rizikuješ i letiš kad je mirno vreme, onda to i nije tako opasno. Naravno, bez obuke je to veoma opasno – kazao je on.
Kolicić je član letačkog društva iz Šafhauzena, koje ima oko 100 članova, ali nijednog zemljaka, a ujedno je naš čitalac i jedini stranac.
Snimaće i NegotinS tim u vezi on je izrazio nadu da će se uskoro pridružiti neko od naših zemljaka u ovom sportu. Često kad leti koristi kameru da snima lepe predele, a namerava iduće godine da slika svoj rodni kraj, Negotin, sa svih strana. |
