Naprotiv, kažu dalje, premijer je najnezaštićeniji čovek u državi, ne samo što mu žandarmi biju brata, već mu te prljave smicalice o navodnom gušenju kritičkih TV emisija smešta medij čijeg je glavnog urednika postavila država.
Upravo ovi pojedinačni incidenti i služe kao glavni argument braniteljima cenzorskog talenta aktuelnih vlasti. Zato se još (uvek) ne dira "Politika" ili "Danas". Oni što čitaju tu sitnoslovarsku štampu sa malo fotografija, nisu ciljna grupa naprednjaka, a dobro dođe da se s njima maše kao krunski dokaz da se kritika vlasti ne završi obavezno gubitkom uredničke pozicije – slučaj Škoro ("Večernje novosti"), gubitkom posla – slučaj Razgibavanja (B92) ili skidanjem emisije s programa – slučaj Utisak nedelje (B92).
Svesni da ne mogu celu Srbiju da prevedu na svoju stranu, režim dopušta taj izduvni ventil za one samopromišljajuće koji se ne daju zavesti blaziranim vestima RTS, narastajućim zabavnim sadržajem B92 i prizemnim agitovanjem Mitrovićeve televizije u korist vlasti.
Ali se zato kidiše na jedan "Alo". Kada ovaj dnevni tabloid na prvoj strani za unutrašnje izdanje raspali priču o bahatom naprednjaku Goranu Kneževiću koji za svoje uhlebljenje u NIS-u nakon kratkom ministrovanja mesečno dobija oko deset hiljada evra (!), onda se pleni tiraž, menja naslovnica i smenjuje glavni urednik, u dobroj tradiciji Vučića – ministra za informisanje.
|
UBIJANJE SLOBODE: "Alo!" povučen zbog teksta o plati ministra Kneževića! |
Sada će vam naprednjaci i njihovi advokati reći: "Dokaz, dajte dokaz da iza svega ne stoje vlasnici, a ne kabinet u Nemanjinoj?" Pa da, nekakvom Švajcarcu baš je stalo do Gorana Kneževića, pa ruši strane i menja urednika. Ali tajac, o ovom slučaju ništa se ne piše, ništa se ne zbori u elektronskim medijima, a drčni premijer i dalje proziva svoje kritičare – dajte dokaze da ja zavodim cenzuru!.
Istovremeno, sve televizije s nacionalnom frekvencijom već su dobrano u službi očuvanja lika i dela vođe i njegovog neviđenog demokratskog potencijala. U zemlji u kojoj se po glavi stanovnika najviše gleda televizija, a najmanje čita štampa, pogotovu ne ona sa sitnim slovima i malo slika, to je već najvećim delom odrađen propagandno manipulatorski posao zavođenja naroda.
A šta nam zabrinuti Brisel kaže na sve ove zapaćene "medijske slobode" u Srbiji. Provuče nekoliko pasusa u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU, uz već poznate fraze "treba poboljšati položaj novinara" ili "Regulatorno telo za elektronske medije je pojačalo aktivnosti u vezi sa nadzorom sadržaja ali njegovu nezavisnost treba dodatno osnažiti".
Kada smo kod Regulatornog tela, za one koji ne znaju, to je od ovog leta nov naziv za ono što se nekada zvalo Republička radiodifuzna agencija ili popularno RRA. U vreme kada se uz neubedljive i uvredljive za razum argumente ukidaju političke TV emisije, predsednik Saveta RT Goran Karadžić objašnjava da to što TV B92 povećava zabavni sadržaj nauštrb informative nije nešto na šta oni mogu da utiču. Šta će nam Utisak kada imamo Bulevar?
Zašta gospodo iz Regulatornog tela vi uopšte služite? Prvo vam je Verica Barać otvarala oči o koncentraciji netransparentnog vlasništva u medijima, o načinu na koji se politički uticaj sprovodi na formalno privatne televizije i štampu i držanjem u strahu novinara malim platama i pretnjama otkazom. Zašta služite, osim da svakog meseca kući odnesete podebelu ničim zasluženu kovertu, dok glavni izvor informisanja u pocrneloj Srbiji postaje ružičasti kanal bivšeg Julovca?
