Renomirana nevladina organizacija iz Malmea, Institut Srpski most, posvećena promociji srpske kulture, istorije i geopolitičkih interesa u Evropi, objavila je saopštenje koje kritički analizira narativ oko Kosova i Metohije (KiM). Saopštenje, naslovljeno „Prvo optužnica, zatim normalizacija. Kada pravo sustiže narativ o Kosovu“, distribuirano je svim relevantnim institucijama i medijima u Švedskoj sa ciljem da podstakne debatu o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i ulozi međunarodne pravde u balkanskim sukobima. Ovo je deo šireg angažmana Instituta, koji već godinama radi na očuvanju srpske perspektive u evropskim krugovima.
U saopštenju, Institut ističe kontradikciju između političke „normalizacije“ odnosa Beograda i Prištine i pravnih procesa u Hagu. Počinje sa nedavnim događajima na suđenju bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i trojici lidera OVK, gde je Specijalno tužilaštvo zatražilo po 45 godina zatvora za svakog optuženog. Ova kazna, kako se navodi, nije samo simbolična, već ruši dve decenije star narativ koji je predstavljao OVK lidere kao „graditelje države“ i partnere u pregovorima. Umesto toga, saopštenje ukazuje na sistematsko odlaganje pitanja odgovornosti, dok se Srbija pritiskala da pregovara u formatima poput Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma. Ti sporazumi prema Institutu, nisu pravno obavezujući, već politički instrumenti za upravljanje krizom kroz neodređenost.
Analitički, saopštenje razotkriva institucionalni problem – međunarodni akteri su godinama legitimizovali optužene, dok su istovremeno zahtevali od Beograda da „krene dalje“. Ako je tužilaštvo u pravu, to implicira da je Zapad davao moć kriminalcima, ako nije, proces je politički motivisan. Oba scenarija dovode u pitanje kredibilitet diplomatije, ističući da odgovornost mora prethoditi normalizaciji. Ključni pravni oslonac je Rezolucija 1244, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije i privremenu upravu nad KiM, ali je sistematski zaobilažena u korist političke improvizacije. Institut zaključuje da se bez povratka na ovaj obavezujući akt svaka „normalizacija“ svodi na pritisak, a ne na pravdu.
Iz Instituta Srpski most u izjavi za redakciju „Srpskog Ugla“, poručuju da je ovo saopštenje ključni korak ka dobijanju prostora u švedskim medijima i televiziji. „Poslali smo ga svim institucijama i medijima u Švedskoj i izgleda da idemo na TV i u novine da branimo Rezoluciju 1244 i interese Srbije. Javićemo se kada bude sigurno“, navode oni, naglašavajući da je ovo deo njihovog dugogodišnjeg rada oko KiM. Ovaj potez dolazi u trenutku kada evropska javnost sve više preispituje balkanske narative, a Institut vidi priliku da srpski stav konačno dobije ravnopravan tretman u neutralnoj Švedskoj.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo saopštenje nije samo kritika – ono je poziv na redosled – prvo 1244, pa razgovori. U kontekstu rastućeg skepticizma prema selektivnoj pravdi, Institut Srpski most pokazuje kako nevladin sektor može uticati na međunarodnu debatu, promovišući vladavinu prava i očuvanje istorijskog integriteta Srbije. Ako se ostvari medijski proboj, to bi moglo označiti prekretnicu u percepciji Kosova u Evropi.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
