10. septembra 2008. godine jedan od zvaničnika velike američke finansijske korporacije Liman Braders rekao je novinarima, "sve je u redu, imamo velika novčana sredstva, nema razloga za paniku". Pet dana kasnije, ova korporacija je proglasila bankrotstvo i ostala u tom trenutku duzna 613 milijardi dolara. To je bio početak svetske ekonomske krize.
Ekonomska kriza otavila je velike posledice.
Nezaposlenost u Evropskoj uniji dostigla rekordan nivo, od 12 odsto u Italiji do 26 odsto u Grčkoj. 8,8 miliona Amerikanaca izgubilo je posao od 2008. godine. Nijedan visoki bankarski ili berzanski zvaničnik sa Vol strita nije osuđen zbog finansijskih spekulacija i kraha berze
Nekadašnji ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Goran Pitić kaže da se svet oporavlja od posledica velike krize, ali da je taj oporavak neravnomeran i da postoji rizik od stagnacije i deflacije u evrozoni.
"Oporavak je trenutno možda najizraženiji u Sjedinjenim Američkim Državama, delimično u Velikoj Britaniji i delimično u Nemačkoj. Kina je sa nekih sedam zarez nesto i dalje u nekom trendu rasta, ali sa svim izazovima koji postoje već deceniju i više, koliko ta vrsta rasta može da bude održiva u periodu pred nama. Indija takođe sa nekih pet zarez nesto procenata. Ali problemu u Brazilu govore da ni to nije kompaktna sfera koja podržava rast svetske privrede", kaže Pitić.
Berzanski indeks Dau Džons prvi put je u svojoj istoriji, ovog leta, dostigao fantastičnu vrednost od 17.000 bodova. Stiče se utisak da je sećanje na veliki krah američkih berzi iščezlo. Međutim, uz probleme koji ostaju u Evropskoj uniji, sve to ipak ne sluti na dobro, upozoravaju stručnjaci.
"U te rizike ubrajaju i mogućnosti i razloge kao što je energetska kriza, pre svega zbog povećanja eventualno cene energenata ili poskupljenja snabdevanja energentima u Evropi zbog konflikta u Ukrajini, pa potom naravno i moguće krize u zemljama BRIK-a", upozorava konsultant za strana ulaganja Miladin Kovačević.
Svetska ekonomska kriza je donela novine, do tada skoro nepoznate u kapitalističkom svetu, kao što je državni intervencionizam u privatnom sektoru, gde je najpoznatiji primer pomoć američke vlade automobilskom gigantu "Dženeral motors" da ne bankrotira.
"Da li je to konačna pobeda da je država pobedila tržiste? Ne. Znači tržište će se vratiti i tržište je onaj instrument koji je fantastično važan za korekcije onoga što država ne može da uradi kvalitetno. Tržište je to koje stvarno mora da šalje osnovni impuls investitorima i svima drugima jer daje osnovnu informaciju, a to je cena nečega", smatra Pitić.
