U srcu Bavarske, u Ditenhofenu, Horst Brandšteter grupa (HBG) zatvara poslednju fabriku u kojoj se proizvodio legendarni Plejmobil – 350 radnika ostaće bez posla do kraja juna 2026. godine, a „Made in Germany“ za ove ikonične figurice odlazi u istoriju, izvestila je javna radio-televizija Bavarske „Bajerišer Rundfunk“ , 3. februara 2026. godine.
Istog dana kada je odluka saopštena na televiziji, radnici su samo 20 minuta ranije vest čuli na vanrednom sastanku – „apsolutni šok“, kako su je opisali zaposleni. Kompanija kao razlog navodi „povećane troškove“ u Nemačkoj. Skupa energija, visoke zarade i sirovine učinile su lokalnu proizvodnju nekonkurentnom. Proizvodnja figurica seli se u druge fabrike (među njima i na Maltu, gde već godinama rade), dok Ditenhofen pogon ostaje samo za brend Lehuza (saksije za cveće). Administracija u Cirndorfu i logistika u Heridenu ostaju netaknuti, ali to ne spasava većinu radnih mesta.
Kriza traje godinama. Od smrti osnivača Horsta Brandštetera 2015. godine, HBG se muči s padom prihoda. Sa preko 700 miliona evra na vrhuncu (2020–2021), spustili su se na 449 do 490 miliona u periodu između 2023. i 2024. godine, uz gubitke veće od 100 miliona evra godišnje. Ranije su otpustili oko 700 ljudi u pokušaju „zdravog smanjenja“, ali to nije dalo rezultat. Sindikat „IGBCE“ optužuje menadžment za godine lošeg vođenja, nazivajući zatvaranje „velikom svinjarijom“. Sekretar sindikata Maksimilijan Kripner kaže da je ovo „kraj Plejmobilove proizvodnje u Nemačkoj“, a poverenje je potpuno izgubljeno, jer je firma ranije obećavala da neće zatvarati fabrike.
Slučaj razotkriva dublje probleme nemačke ekonomije: rigidna birokratija, visoki porezi i energetska kriza posle 2022. godine pritisli su i tradicionalne brendove. Milioni se usmeravaju na „zelenu tranziciju“, klasična industrija se guši, a radna mesta odlaze u jeftinije zemlje.
Medij „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ) ovaj potez opisuje kao „simboličan prekid s istorijom“ u kojem „Made in Germany“ postaje mit, a kompanije žrtvuju sopstvenu bazu radi kratkoročnih ušteda, ignorišući socijalne posledice. Lokalni gradonačelnik Rajner Erdel udarac naziva „šokantnim“ za porodice, jer krediti, planovi za budućnost i osećaj sigurnosti preko noći padaju u vodu.
Istorija Plejmobilа, rođenog 1974. iz naftne krize, sada se suočava s novom – ekonomskom i klimatskom. Prelazak na plastiku biljnog porekla nije spasao nemačku proizvodnju, a pandemija i inflacija dodatno su pogoršale pad. HBG obećava socijalni plan kroz transfer-kompanije, prekvalifikacije i pomoć u traženju posla, ali pregovori su zasad u pat-poziciji. Sindikati traže razgovore uz mogućnost da se o sudbini fabrike ne odluči bez njih, ali konkretnih pomaka još nema.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj ove fabrike pokazuje kako nemačka „ekonomska mašina“ puca pod teretom, a radnici se žrtvuju u ime ušteda. Lekcije iz tranzicija u Istočnoj Evropi se uporno ignorišu. Umesto ozbiljnih reformi, podstiče se industrijska migracija – fabrike odlaze, opštine i gradovi ostaju pogođeni siromaštvom. To je upozorenje i za one koji bez rezerve idealizuju nemački model stabilnosti.
Piše: Nina Stojanović
