U danima iza nas Evropa je oživljavala sećanja na vreme kada je, zajedno sa Amerikom, lomila kičmu fašizmu i u tom sukobu podnela velike, ogromne žrtve. Najviše Rusija koja je "priložila" 27 miliona vojnika i civila.
I Hrvatska je, istina, imala antifašiste na svom tlu, na prostoru fašističke Nezavisne države Hrvatske, one koji su se digli protiv ustaškog režima, jednog od najstrašnijih i najkrvoločnijih u novijoj istoriji ljudskog postojanja. Hrvatski zvaničnici to ovih dana sa zadovoljstvom ističu ali u tim istupima, od Jadranke Kosor, predsednice Vlade Hrvatske, do Ive Josipovića, nema ni pune istine ni pune iskrenosti.
Što se istine tiče ona je vrlo jednostavna: Hrvati kao narod jesu imali doprinos u borbi protiv fašizma ali prve tri godine, sve negde do kapitulacije Italije u septembru 1943. godine, antifašistički pokret u Hrvatskoj bila je, u ogromnoj većini, borba tamošnjih Srba protiv Pavelića i ustaša.
Lako je u arhivama pronaći pisma, svedočenja, poruke, izjave… na tu temu. Davali su ih i Tito lično i Vladimir Bakarić i hrvatski komunisti koji su tih prvih godina dana Drugog svetskog rata, kao politički agitatori ili komesari pokušavali, bezuspešno po sopstvenom priznanju, da podignu hrvatski narod na ustanak.
O tome je Tito govorio i Čerčilu, kada su se ono sastali u Kazerti 1944. godine.
Na ovogodišnjem obeležavanju Dana pobede nad fašizmom, 9. maja u Hrvatskoj je održano nekoliko prigodnih svečanosti na kojima niko, nijednom rečju, ni slučajno, nije spomenuo doprinos Srba iz Hrvatske nečemu što se kvalifikuje kao antifašistički pokret u Hrvatskoj. Zašto?
Da li u tom pristupu ima sistema? Radi li se to sa vrlo jasnom namerom i još jasnijim ciljem. Srbi iz Hrvatske i njihovi predstavnici, pre svih Milorad Pupovac, takođe ćute. Strah ili…? Nisu li i oni deo ove providne ali bojati se delotvorene kampanje da se i na tom pitanju historija izmeni i prilagodi interesima jednih a na štetu drugih?
A šta je sa iskrenošću? Koliko je Jadranka Kosor bila iskrena 9. maja kada je u Zagrebu, na centralnoj svečanosti obeležavanja Dana pobede, rekla da je Hrvatska nastala i opstaje na ideji i vrednostima antifašizma?
Umesto odgovora evo informacije (mogli ste to pročitati i u "Vestima") da je predsednica Vlade Hrvatske, Jadranka Kosor, 10. maja, samo dan nakon antifašističkog skupa u Zagrebu, na čelu službene državne delegacije posetila ustaško groblje na polju kod Blajburga i položila venac na spomen-obeležje vojnicima Ante Pavelića.
Da li je to, da se vratimo početku ovog teksta, neiskrenost ili politička šizofrenija? Da li je Jadranka Kosor u Zagrebu i Jadranka Kosor u Blajburgu ista osoba. Koja Jadranka laže? Ona u Zagrebu ili ona u Blajburgu.
Za kraj: razmislite šta bi se dogodilo da, na primer, Angela Merkel, službeno ili privatno, svejedno, položi venac na mestu gde su Hitler i Gebels izvršili samoubistvo.
