Skup je, u stvari, planiran kao proslava značajnog događaja za crnogorsku zajednicu – davanja naziva "Montenegro" jednom parku u ovdašnjem naselju Hinčinbruk. Umesto toga, skup je pretvoren u protest, nakon što se saznalo da je, u poslednji čas, a nakon što je prihvaćen u prethodnoj proceduri, predlog pred samo konačno usvajanje bez obrazloženja skinut sa dnevnog reda.
Istina, tokom protestnog okupljanja, predstavnici liverpulske opštine, među kojima i Toni Hadčiti, zamenik gradonačelnika koga Crnogorci smatraju odgovornim za skidanje predloga sa dnevnog reda, obećali su prisutnim da će "ime Montenegro biti uvršteno na sledeći sastanak Komiteta za davanje naziva ulicama".
Crnogorski predlog, inače potekao od Kulturno-umetničkog društva "Njegoš", već je, međutim, više puta bio na razmatranju na različitim sednicama, i ovog aprila odbačen bez obrazloženja.
O tome je govorila "crnogorska snaja", istoričar Kerol Nort-Samardžić, udovica novinara Bogoljuba Samardžića, inače nećaka narodnog heroja Save Kovačevića. Ona kaže da "smo mi poslednjih godinu dana bili premnogo puta odbijeni".
– Stavljani smo na dnevni red, odlagani, skidani, ponovno razmatrani… Smatram da je vreme da kažemo: Dosta – rekla je gospođa Nort-Samardžić, govoreći na engleskom, svom maternjem jeziku, ali je poslednju reč, "dosta", izgovorila na našem jeziku. Sve vreme držala je u ruci minijaturnu kopiju "Gorskog vijenca".
Ideju za imenovanje jednog parka u gradu po Crnoj Gori preneo je Gradskom veću ministar u Parlamentu NSNj Pol Linč. Nakon što je ideja na kraju naišla na nerazumevanje, brojni članovi crnogorske zajednice, kao što su predsednik "Njegoša" Slobodan Lazović, sama gospođa Nort-Samardžić, i gospodin Linč angažovali su se da daju dodatna objašnjenja i saznaju šta je bio uzrok da Crnogorci ne prođu.
Italijanska temaZa mikrofon je izašla i Andrea, ćerka Bogoljuba Samardžića i Kerol Nort-Samardžić. Ona je izazvala buru smeha, nakon što je održala kratku pouku iz istorije, u reagovanju na stav da se Crna Gora nije uklapala ni u "italijanske teme". – Ja sam rođena ovde, ali kao i ostalim mladima iz druge generacije, stalo nam je da se očuva naše nasleđe. Ja sam dakle rođena u Australiji, ali predstavljam crnogorsku zajednicu. U vezi sa našim neuklapanjem u "italijanske teme", mislim da smo bolje komunicirali, mi smo mogli da Gradskom veću kažemo da je kraljica Jelena od Italije bila u stvari Jelena Petrović-Njegoš, dakle iz Crne Gore.
Takođe, ja ne govorim dobro italijanski, ali ga znam toliko da kažem da reč Montenegro dolazi iz italijanskog. Dakle, ime Montenegro je zaista bilo prikladno za Hinčinbruk. |
Nudili su činjenice, kako su tokom protesta istakli Lazović i potpredsednik Društva Mitar Đurišić, da se Crnogorci na tlu Australije nalaze od 1873. godine, da je njihova prva organizacija ovde osnovana pre stotinu godina, da su se sa Australijancima zajedno borili u Prvom i da su deo snažnog otpora nacizmu u Drugom svetskom ratu.
Posle rata, nastavili su da dokazuju svoju privrženost ovoj zemlji, nastanjeni posebno u većem broju u Liverpulu i Ferfildu. Uz 500 godina štampanja "Oktoiha", prve knjige na ćirilici, jednu njenu kopiju poklonili su Biblioteci NSNj gde se nalaze i Njegoševa dela itd.
Nije im vredelo. Pa gospođa Nort-Samardžić kaže da se zato posebno angažovala da sazna koji su kriterijumi presudili da Crnogorci budu odbačeni u pet do dvanaest.
– Kada je ime "Montenegro" odbačeno na sastanku Gradskog veća 19. aprila, tražila sam informacije (o tome) od više osoba, uključujući gradonačelnika i zamenika. Sve što sam saznala jeste da se to ime ne uklapa u tematiku po kojoj se daju nazivi ulicama i parkovima na području Hinčinbruka. Međutim, niko mi u stvari nije pokazao dokumentaciju koja dokazuje da se radi po ovoj tematici i kako se ona poštuje.
Nisu bili od pomoći ni zapisnici sa sastanaka, jer u njima nema razloga ni činjenica. U međuvremenu, park je nazvan "Vitalia", pa su time naše nade potonule. Tek juče, rečeno mi je da će se razgovarati o davanju imena na drugom mestu.
Nakon što joj je, kako je rekla, stalno govoreno da se ime "Montenegro" ne uklapa u imenovanja mesta u Hinčinbruku, gospođa Nort-Samardžić potrudila se i saznala da na ovom području postoji sistem nazivanja po četiri teme: "Ostrva Australije", "Italija", "Ptice" i "Severozapadni gradovi NSNj".
Dobro, rekla je ona, ali na istoj sednici 19. aprila, na kojoj je ime "Montenegro" odbačeno, u takođe liverpulskom Edmondson Parku utvrđeni su novi nazivi – među njima su "Hrvatska", "Dalmacija", "Francuska", "Singapur".
– Pitala sam zašto "Montenegro" nije tamo stavljen i da li postoji mogućnost da se nađemo u Edmondson Parku. Odgovoreno mi je, a s obzirom na crnogorsko učešće u Prvom svetskom ratu, da će se o tome razgovarati na idućem sastanku – prenela je gospođa Nort-Samardžić obećanje iz lokalne gradske uprave.
Javljajući se za reč nakon nje i zamenik gradonačelnika Toni Hadčiti kazao je da će se ponovo razgovarati o ideji. Sada ostaje da se čeka da li će ovog puta biti više razumevanja.
Tokom sastanka, Duška Jokanović i Marko Đurišić podarili su, u ime Društva, predstavnicima liverpulske uprave primerke "Gorskog vijenca" na engleskom. Dugodišnjoj saradnici "Njegoša" Džudi Pak deca su uručila cveće.
Zamenikovo obećanjeZamenik gradonačelnika, gospodin Toni Hadčiti zahvalio se na pozivu da dođe na sastanak i dodao "da bi došao i da nije pozvan". – Najpre bih hteo da vam kažem, nemojte čitati, izvinite, nemojte verovati svemu što piše u novinama. Ne postoji zaista ništa što bih ja imao protiv vaše zajednice ili vaše grupe. Kad je ovo bilo na dnevnom redu, ja nisam vas poznavao, pa nisam imao ništa protiv bilo koga u ovoj prostoriji.
Jeste, predlog je odbačen, jeste ja sam bio onaj koji je pokrenuo, ali je moja poruka vama jednostavna i jasna: nemam ništa protiv bilo koga u ovoj sobi ili protiv bilo koga u celoj zajednici Liverpula. I ja sam siguran da se nećemo vraćati nazad, već ćemo ići napred i bićemo složniji i jači nego ikad – kazao je gospodin Hačiti, navodeći da će se razgovarati o drugom mestu na području Liverpula. |
Srce AustralijeGospodin Pol Linč naveo je svoje dugogodišnje poznavanje članova ovdašnje crnogorske zajednice i podsetio da su oni primani u Parlamentu "mnogo godina pre nego što je on tamo postao član". – Vi imate iza sebe dostignuća vredna ponosa, imate istoriju vrednu ponosa, kazao je gospodin Linč. – Vi ste od 1870-ih godina u ovoj zemlji i vi se nalazite u srcu australijskog multikulturalnog društva. |
