Dijasporce je najviše interesovalo da čuju nešto više o ekonomskim i političkim prilikama u Srbiji, šta je novo u odnosima Srbije i Nemačke, pa do konkretnih pitanja koja ih muče kada pređu granicu.
Većinu prisutnih je najviše zanimalo da čuju zašto su velika preduzeća u Srbiji, u kojima su nekada radili, na rubu propasti i da li će se doći u situaciju da sve bude rasprodato. Ambasador se složio da ima još puno problema, ali da ne treba preterivati u kritici i očekivati da se preko noći reši zaostajanje iz 90-ih godina, kada je industrijska proizvodnja pala na 40 odsto.
– Srbiji su potrebne nove investicije i svež novac. Ne dođe li to, čime onda da se nešto napravi? – zapitao je Visković.
Nepoverenje i skepsa dijaspore da investiraju u zemlju posledica su loših iskustava iz prošlosti, konstatovali su neki. Šta država čini da stimuliše dijasporu i smanji birokratske prepreke?
Razgovor i sa konzulimaAmbasador Visković je izrazio spremnost da se povremeno odazove sličnim pozivima dijaspore. Takođe je obećao da će o nekim konkretnim pitanjima, koja interesuju naše ljude, moći da razgovaraju na informativnim razgovorima sa predstavnicima konzularnog odeljenja u Berlinu. |
Visković je objasnio da država garantuje za štedne uloge do 50.000 evra, ali da nijedna država na svetu ne garantuje za uloženi privatni kapital, izuzev kad su u pitanju neekonomski rizici. Ono što sadašnja vlada radi jeste da ukida besmislene propise, odluke i zakone koji su smetnja našim privrednicima, kao i da se bori protiv korupcije i mita u svim sferama, od zdravstva do policije, naglasio je on.
Neki od prisutnih su otvoreno izrazili rezervu prema nedavno usvojenoj Rezoluciji o Srebrenici u republičkoj Skupštini, na šta je ambasador Visković rekao da je to bila obaveza Srbije prema presudi Međunarodnog suda iz 2007. godine i da je "za svaki narod dobro da se suoči sa svojim zlom".
– U Deklaraciji se kaže da su to učinili pojedinci, čime je skinuta kolektivna krivica sa srpskog naroda. Sad su drugi pod pritiskom da to isto učine i ograde se od zločina koje su oni počinili. Što se tiče BiH, narodi koji tamo žive treba da nađu rešenje za sebe, a mi ćemo podržati to što se oni dogovore. Sve što bi bilo preko toga išlo bi na štetu Srbije – smatra ambasador.
Da li je za Srbiju bolja varijanta EU ili da ostane neutralna, Visković nije imao dilema. Neutralnost Srbije bi podrazumevala pasivnost, što nije dobro. Priče da će Srbija pokvariti odnose sa Rusijom ako uđe u EU su neosnovane jer Rusija to i zvanično podržava. Naša zemlja bi mogla da bude nova spona između severa i juga, između razvijene Evrope i zemalja trećeg sveta.
Zanimljivo je da u otvorenom i neposrednom razgovoru koji je vođen skoro "tri školska časa", kako je u šali rekao univerzitetski profesor Visković, nije bilo pitanja koja u novije vreme zaokupljaju Srbe u Nemačkoj, kao što je izbor delegata za Skupštinu dijaspore. Pošto nisu dovoljno iskoristili priliku da pričaju o dijasporskim problemima, ostaje da to urade na sledećem susretu sa ambasadorom, zaključio je Đuro Plavšić, predsednik SKSU.
