Kako autor sve svoje priče gradi na istini, a nikako na rekla-kazala, to je i vrednost ovog romana, ali i brojnih dosadašnjih objektivnih reportaža sa lica mesta, jedan od pokazatelja da u svetu ima onih koji (mada se ne tiče direktno njih niti njihove zemlje) cene istinu i bore se za nju.
Ovo veče otvorio je ambasador Dušan Bataković, i sam istoričar, da bi se u predstavljanje Buisona uključili i profesor na Institutu Sveti Sergej Patrik Kolosimo i poznati novinar i kolumnista lista "Figaro" Reno Žirar.
"Roman o Beogradu" opisuje žestine i smirivanja u gradu na dve reke i kroz burnu istoriju prati njegov brzi razvoj, ni u jednom trenutku ne zanemarujući da je Beograd centar svih zbivanja na Balkanu i da sigurno zauzima visoko mesto i u zbivanjima cele Evrope.
– Mada se oseća da su mnogo patili u destrukciji, u Beogradu, u kojem sam bio dvadesetak puta, najlepši su njegovi žitelji.
Duh tog grada, vitalnost, energija, optimizam i toplina nadjačavaju nesreće koje su se nizale tokom vekova.
Sećam se, za vreme uličnih protesta, Kusturica mi je rekao da se vidi u tunelu, ali ne zna da li je na kraju svetlost akumulirane energije ili voza koji dolazi i zgaziće ga.
Volim kod Srba to čudo da iz svega što ih stigne, izlaze uspravni. Moj roman nije nikakva imaginacija, već realnost, sa 80 odsto istorijskih činjenica. A vrlo dobro znam da su sve vaše godine isuviše komplikovane.
Ja volim Srbiju i Srbe i svakome preporučujem da idu tamo i da vas upoznaju. To je i moto mog romana – rekao je za "Vesti" Žan Kristof Buison.
NaslovnicaRoman štampan na 260 strana, na francuskom jeziku, objavila je izdavačka kuće "Rocher", a na naslovnoj stranu je fotografija sabornog Hrama svetog Save u Beogradu i spomenik Karađorđu. |
