Vulkan je visok 1666 metara, prečnika od tri do četiri kilometra, a prema mišljenju stručnjaka star je oko 1.100 godina. Tokom istorije zabeležene su njegove četiri erupcije – 920. godine, 1612., 1821-1823 i 2010. godine. Prema spisima istoričara, pretposlednja erupcija, koja je bila u 19. veku, traala je čak 12 meseci.
Pre erupcije 2010. godine, zabeležene su seizmološke aktivnosti u regionu gde je vulkan, a tri meseca kasnije, 21. maja, počela je prva erupcija. Islandske vlasti su zbog toga morali da evakuišu 800 stanovnika. Situacije se posle nekoliko dana smirila, te su ljudi vraćeni kućama. Naučnici su saopštili da neće više biti vulkanske aktivnosti, ali, međutim, nisu bili u pravu.
Vulkan se ponovo aktivirao, a iz grotla je počeo da izlazi velik oblak pepela i dima, koji je paralizovao aviosaobraćaj širom Evrope. Većina stručnjaka smatra da bi oblak mogao da potraje nekoliko dana, a u zavisnosti od vetrova i vlažnosti vazduha, može potrajati i nekoliko nedelja.
Neki stručnjaci, pak, navode da aktivnost Ejafjalajokula može uticati i na buđenje još jednog islandskog vulkana Katla, što bi bilo katastrofalno po tu državu, ali i po druge zemlje.
Odličan primer za to je erupcija vulkana Laki krajem 18. veka (oko 1780. godine), kada je velika količina smoga otišla u atmosferu i vetrovima otišla ka Evropi. Oblak pepela i dima uticao je na smanjene temperature i menjanje klime. Dosta ljudi je umrlo u Velikoj Britaniji zbog trovanja vazduhom, a zagađeni vazduh uticao je na useve, što je rezultovalo velikom glađu u Zapadnoj Evropi.
Sve najnovije informacije o erupciji vulkana na Islandu, možete pogledati u tekstu ”Vulkan preti Evropi”.
