Crkva pred sudom interneta

Pojma nemam da li je Čavke, kojem je rokenrol tekao venama, bio pobožan, a pogotovo da li je poznavao Sveto pismo. Ali je u toj jednostavnoj rečenici kazanoj žargonom Beograda izrekao najelementarniji zahtev koji se pred čoveka postavlja dok traje velika borba između dobra i zla na ovoj planeti:

Čovek mora da igra čisto.

U "aferi Kizboro", koja je odjeknula preko "mora i okeana", čak "do Niš", malo je toga bilo – čisto. Pojavljivanjem fotografija crkvene sale "dekorisane" kuranskim fetvama na arapskom jeziku crkva se, kako se autor slika i nadao, našla pred okrutnim sudom internet javnosti. Izgledalo je da je, na svoj način, Kizboro zabasao u aktuelni "rat protiv terorizma".

Dežurni branitelji vere i nacije poskočili su kao opareni, kao da su ugledali salu punu sve samih talibana, a upravu, popa i vladiku kako im podmazuju "kalašnjikove" i bombaše-samoubice saslužuju "logistikom", dinamitom za novu misiju.
Počele su da "zavijaju" i australijskim Srbima najednom jako srodne duše, predstavnici blagočestive organizacije poetskog imena i dela "Noćni vukovi" iz Naisusa.

Nastavak se zna, a i svršetak je izvestan. Sveštenik Čedomir Videkanić je suspendovan, a njegov nadležni vladika Irinej došao je hitno sa 11 još sveštenika da osvešta oskrnavljenu salu.

"Jadan pop Čeda", jadaju se jedni. "Tako vam i treba", likuju drugi.

Lele, šta nam opet uradiše muslimani? Verovatno je neko rekao ili pomislio u sveopštoj gužvi. Afganistanci (ili da su bili Egipćani, Iračani, Sirijci ili bilo ko drugi) – ovde su, međutim, usputna priča. Oni su tek povod u "sačekuši" iza ćoška – prilici iskorišćenoj da se podmetne noga i posrne sveštenik, a ako se "posreći", da se o njega spotakne i njegov šef.

Ovo jeste bio totalno nesmotren postupak – da se zakupci puste u crkveni prostor, a da im nisu postavljeni (i provereni) uslovi za njeno korišćenje. Tim pre što su se oni u ovoj sali bavili svojim poslom, šta god to bilo, puna četiri dana. Ne baš beznačajni broj bivših i sadašnjih nezadovoljnih vernika kao da je čekao da se tako nešto desi. Jer, "afera Kizboro" ne može se odvojiti od prethodnih dešavanja u ovoj najvećoj melburnskoj parohiji.

Nije ovde nikakva namera da se prošlonedeljni internet poziv na linč pravda nezadovoljstvom onoga ko ga je izazvao. To jeste bio i ostaje nizak udarac. Kao što je i gorenje guma u ponoć "nezadovoljne omladine" u crkvenom dvorištu neprimeren čin vandalizma pred svetim hramom.

Ali, nezadovoljstvo dela vernika ima svoj uzrok. Do njega nije daleko, svega tri-četiri godine unazad. Tada je i Kizboro bio poprište neslaganja da li ili ne prihvatiti novi ustav mitropolije. Na jednoj godišnjoj skupštini, kako su "Vesti" uredno i jedine izveštavale, ustav je odbijen. I kasnije, kada su dobili konačnu verziju, ljudi su isticali da su obmanuti, da su džabe raspravljali o njegovom nacrtu kad njihove primedbe, većina njih, nisu ni prošle.

Bilo je optužbi kako im je zapisnik menjan između dve skupštine, pa ga overivač nije hteo potpisati. Predstavnik crkve koji je ranije potpisao saglasnost na nacrt dokumenta povukao je potpis. Ljudi su isticali da je između nacrta i konačne verzije morao da bude i – predlog, koji nije postojao ili ga niko od njih nije video.

Kao i u čitavoj Australiji, donošenje ustava imalo je cenu – više crkvenih sporova koji i danas traju i koštaju više miliona, odvajanje u nezavisnu eparhiju Slobodne srpske crkve, jedan broj isključenih, ozbiljno opomenutih, poniženih, ućutkanih… Sve je to kod naroda u ustima ostavilo gorak ukus.

I bilo je pitanje dana kada će neko "iskopati" ovako nešto. Prošle nedelje, ili u budućnosti, svejedno, jer ogorčeni ljudi traže pravdu, a bogme i osvetu, drugde – ako smatraju da im je pravda uskraćena tamo gde su verovali da pripadaju.
Prorok Mihej ima "pravni lek" da se posledice izbegnu: "Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe: Da činiš pravdu, da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim!" A što bi, drugim rečima, kazao autentični roker: Čovek da igra čisto.

I to važi za sve? Za sluge i gospodare, bogate i siromašne, neuke i obrazovane, pape i crkvenjake.