Za sve što vam zatreba od potvrda, obrazaca, aplikacija, formulara, prijava, dojava, odjava, dozvola – neophodno je saviti kičmu pred tim svemoćnim šalterom, moliti boga da ste sa sobom poneli sve što vam je službenik preko telefona rekao, i onda strpljivo čekati ispunjenje rokova koji su znani samo svemoćnim službenicima.
Savijanje pred elektronskim šalterima interneta, na kojima sve češće apliciramo za posao, nadoknade za nezaposlene ili kreditne karte, često je i bolnije, jer osim zamrzavanja ekrana preti vam neodgovarajući format fajlova, nekakva referenca koju nemate ili najmanje 10 godina radnog iskustva.
Birokratija ne zna za nijanse, i nije ju briga. A vas čeka povratak na početnu stranu, što vam je isto kao i povratak na začelje u dugačkom redu pred nekakvim stvarnim šalterom.
ko ste nekako i uspeli da priložite sve potrebne papire i preskočite FTJP preponu, sledi dugo čekanje u neizvesnosti, koju može prekinuti pismo u poštanskom sandučetu ili kratak mejl, kojim vas obaveštavaju da im je žao, ali da vaši zahtevi nisu ispunjeni, te da vam više sreće žele drugi put. Za neke slučajeve, drugi put uopšte ne postoji, pa tako birokratska odluka ubija sve vaše nade i pokopava želju da možda probate sa nečim drugim.
Činovnici su svakako i u ovo ekonomsko nevreme, uredno plaćeni, važne su karike u lancu koji postoji zbog sopstvenog opstanka, potvrđujući da birokratija jeste najbolji dokaz da je besmrtnost moguća. Međutim, onda kada je u njihovom interesu, slučaj će razrešiti preko noći (i preko kolena), pa ćete tako kaznu za prelazak na crveno, koji je uredno snimila gradska birokratska kamera, dobiti samo dan kasnije, a kaznu od 100 dolara morati da platite u roku od sedam dana. I protiv toga nijedan papir niti molba neće biti dovoljni i nikome nećete uspeti da dokažete da je bilo žuto, kada ste vi prošli.
Politički procesi u Americi izvesno najavljuju ponovno uvećanje birokratije i državne administracije, a Zakon o reformi zdravstvenog sistema najbolja je potvrda da će zamah zapošljavanju dati brojni službenici poreske uprave koji će kontrolisati ko stvarno ima i plaća zdravstveno osiguranje, a juriti i kažnjavati one koji neće da kupe ono što im ne treba.
Bol u leđima zbog savijanja pred šalterima još ne priznaju kao profesionalno oboljenje, niti za njega predviđaju osiguranje. Moje saznanje, da je birokratija ovde gora nego u Srbiji, taj bol samo višestruko uvećava.
