U Nemačkoj je zabeležen novi zabrinjavajući podatak: svaki treći učenik u opšteobrazovnim školama ima migraciono poreklo. To znači da 29% dece potiče iz porodica koje su se doselile posle 1950. godine ili imaju roditelje rođene u inostranstvu. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku za 2024. godinu, svega 59% učenika dolazi iz potpuno domaćeg stanovništva, dok je udeo nastavnika sa migracionim poreklom tek oko 11%.
Ovi brojevi nisu iznenađenje, već posledica dugogodišnje politike masovnog useljavanja bez jasne kontrole i ozbiljne integracije. Udeo učenika sa migracionim poreklom porastao je sa 26% u 2019. na 29% u svega pet godina. Istovremeno, škole se suočavaju sa sve većim problemima – slabim poznavanjem jezika, kulturnim razlikama i padom obrazovnih kriterijuma. Umesto da se insistira na učenju nemačkog jezika i prilagođavanju zajedničkim pravilima, nastava se često prilagođava najslabijem nivou, dok se deca grupišu po poreklu. Nastavnici, uglavnom iz domaćeg stanovništva, ostaju sami pred preopterećenim učionicama, dok politika „raznolikost“ predstavlja kao uspeh.
Ovakav razvoj ukazuje na duboku krizu identiteta i dugoročne održivosti sistema. Deca koja odrastaju u Nemačkoj, a ne savladaju jezik i osnovne kulturne obrasce društva, teško će se kasnije uključiti u tržište rada i javni život. Umesto ulaganja u jačanje obrazovanja i jasne integracione zahteve, država troši sredstva na programe koji često samo odlažu problem. Posledice su sve vidljivije: slabiji rezultati, više sukoba u školama i generacije koje će biti zavisnije od socijalne pomoći. To se ne može nazvati napretkom, već znakom ozbiljnog sistemskog zastoja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi podaci nisu puka statistika, već upozorenje. Kada škole postanu mesto gde domaće stanovništvo gubi većinu, to više nije inkluzija, već tiho povlačenje države pred problemom koji je sama stvorila. Bez jasne zaštite jezika, obrazovnih standarda i kulturnog okvira, društvo rizikuje unutrašnje raslojavanje. Ako se kurs ne promeni, cenu će platiti buduće generacije, koje će odrastati u podeljenom i nesigurnom društvu.
Piše: Stefan Stojanović
