A zdravo srce je, za razliku od inteligencije, važan faktor za preživljavanje, pa i sreću.
Bolesti srca i krvnih sudova su na zapadu, pa i kod nas velik su problem (u Americi godišnje ubiju više žena nego sedam sledećih uzroka zajedno). Srećom, bolesti srca uglavnom su posedica faktora na koje se može preventivno delovati. Ponešto je i u genetici, dobu i polu, ali suština je u telesnoj težini i aktivnosti, načinu ishrane, pušenju i alkoholu.
Iako sve ovo znamo, prečesto zaboravljamo, pa nije loše odvojiti nešto vremena ne biste li saznali kakav je IQ (stanje) vašeg srca.
Znate li koliki vam je BMI?
BMI se računa vrlo jednostavno: telesna masa u kilogramima deli se s kvadratom visine u metrima (npr. 58:1,7²). Idealna vrednost je između 18,5 i 24,9, povišena između 25 i 30, a veća od 30 znak je gojaznosti.
Iako je BMI okvirne prirode i rezultati se kod nekih ljudi mogu drukčije tumačiti zbog telesne konstitucije, nema osobe koja će BMI preko 30 pravdati ‘teškim kostima’. Imate li BMI iznad 30, upalite lampicu opasnosti i neka jedna od čvrstih odluka za naredno razdoblje bude smršavti toliko da se BMI spusti do 28-29. Iako je pothranjenost retka, njene posledice za srce se takođe zanemaruju: zatajenje srca jedan je uzroka smrti obolelih od anoreksije.
Koliki vam je pritisak?
Većina doktora smatra da je 120/80 granica idealnog pritiska. Iako i niski pritisak nosi probleme, povišeni pritisak direktni je rizik za srce. Blago povišene vrednosti obično će se srediti promenama navika, dok sistolički (tzv. gornji pritisak) iznad 140 i dijastolički (tzv. donji) iznad 90 najčešće traže lečenje medikamentima. Naravno, lekovi sami po sebi nisu dovoljni, nego to zaista znači paljenje iste lampice kao u slučaju telesne težine.
Pušite li?
Odgovor ‘da’ za 30 odsto povećava rizik od srčanih bolesti, pa se može reći i da isto toliko i narušava stanje srca.
Koliki su vam šećer i holesterol u krvi?
I povišeni dijabetes i holesterol se uglavnom otkrivaju tek kad se pojave simptomi, a tada je već došlo do oštećenja. Zato se svim odraslima savetuje sistematski pregled jednom godišnje, barem u onom najosnovnijem obliku – laboratorijske pretrage krvi i urina i poseta doktoru koji će vas ispitati o osnovnim simptomima i navikama.
Već jedan od gornja tri faktora smatra se značajnim rizikom od srčanih bolesti, a ako su kod vas udruženi, pod hitno biste trebali posetiti doktora i držati se saveta/uzimati lekove koje vam propiše. Ostali faktori sami za sebe obično nisu alarmantni, ali želite li dugo imati zdravo srce, dobro je usvojiti i primenjivati donje spoznaje, jer povećavaju IQ srca.
Znate li kakva se prehrana smatra zdravom za srce?
Manje od 30 posto dnevnih kalorija trebalo bi poticati iz masti, ali najvažnije je izbegavati zasićene i transmasnoće (klasični margarini i majonezi, proizvodi od punomasnog mleka i masnog mesa).
Zdrave masnoće su tzv. mononezasićene, a svedeno na laički jezik i svakodnevne navike, to znači: jedite više ribe, semenki, maslinovog ulja i avokada, srce će vam biti zahvalno. Ne zaboravite vlakna (voće i povrće s kožicom, celovite žitarice). Izbegavajte alkohol, s izuzetkom polaganog opuštanja uz čašu vina posle ručka.
Koje navike srce voli?
Redovno kretanje, najbolje hodanje i umerena vežba spas su za srce, ali mnoge će iznenaditi spoznaja da će dobro obavešteni doktor pacijentu koji još uvek ima zdravo srce savetovati redovan seks sa što više orgazama.
Poštovati srce i ugađati mu nije samo floskula: usamljenost se pokazala stvarnim faktorom slabljenja funkcije srca, kao i emocionalno nezadovoljstvo, depresija, stres i pritisak obaveza. Postoji li ikakva šansa da to priuštite, nećete požaliti: u ugodnoj, opuštenoj dokolici, druženju s ljudima ili hobijima koji vas usrećuju provedite barem jedan sat dnevno. Smeh je lek za srce, pa se više družite s onima koji vas zasmejavaju, a u slučaju deficita, politički program zamenite komičnim filmovima i serijama.
