Do tada su se parohijani dve podeljene parohije, ali istoimenog naziva CŠO "Svetih apostola Petra i Pavla" (s tim da je jedna bila pod okriljem Mitropolije novogračaničke, a druga u sastavu Australijsko-novozelandske eparhije SPC) molili istom Bogu u jednom hramu, ali su sve proslave i slave obeležavali svako u svojoj sali.
Posle dugih pregovora, na inicijativu samih parohijana koji su uvideli nesvrsishodnost podela, ozvaničili su ujedinjenje na zajedničkoj skupštini. Za novog predsednika jedinstvene parohije CŠO "Sveti apostoli Petar i Pavle", pri australijsko-novozelandskoj eparhiji SPC, većinom glasova izabran je Mirko Tomašević.
Olakšanje među vernicima
Pomirenje je prema rečima arhimandrita Lazara dočekano s olakšanjem među vernicima u Vodongi. – Svi su rekli: "E, hvala Bogu!" Govorio sam im da je veliki broj episkopa i sveštenika sa jedne i druge strane bio promenjen, ali da im nijedan nije govorio:
"Nemojte da se mirite. Već da se mirite. Nikoga niste poslušali. Uvek se našao neko ko je bio protiv. Na kraju vas je Bog doterao, da se pitate hoćete li i nećete zajedno". |
Parohijani u Vodongi bili su prvi u Australiji koji su 1963. godine pali pod uticaj verskog raskola u srpskoj crkvi, koji se odrazio ne samo na tlu SAD, već u čitavoj dijaspori, posebno Australiji. Godinama su i vernici u Vodongi bili podeljeni na takozvano raskolničko i beogradsko ili federalno krilo.
I pored zvaničnog pomirenja, dok koga je došlo još 1992. pod patrijarhom Pavlom, ono u Srpskoj crkvi u Australiji ni danas u potpunosti nije zaživelo.
I dok su se pre nešto više od godinu dana vernici srpske crkve "Sveti kralj Stefan Dečanski" u melburnskom Frenkstonu podelili, a dobar deo njih je zbog odluka tamošnje uprave napustilo svoj hram, u Vodongi su doneli sasvim drugačiju odluku – da prekinu s nesporazumima, nerazumevanjem i sujetom.
Realnost života, kako kaže arhimandrit Lazar Caran, koji je služio verske obrede vernicima obeju strana u donedavno podeljenoj parohiji, pokazala je svu besmislenost podela, ali i pomogla članovima malobrojne srpske zajednice u Vodongi da pronađu zajednički jezik.
– O pomirenju se pričalo dugo, ali se uvek nađe neko kome se to ne dopada. Već nekoliko godina služi se u istoj crkvi, ali su vernici koristili dve sale. Od subote više nema ni toga. Petrovdan smo proslavili sa dva slavska kolača, ali Svetu Petku, zaštitnicu Kola srpskih sestara i jedne i druge strane, proslavili smo zajednički s jednim kolačem.
To je bio prvi zvanični korak nakon čega su usledili pregovori.
Prema njegovim rečima, velika većina vernika smatrala je da je bilo krajnje vreme da ponovo postanu jedna zajednica.
Šala za Petrovdan– Malo grubu šalu sam napravio za Petrovdan.
U crkvi smo imali liturgiju, prelomio sam dva slavska kolača. Onda sam išao u jednu salu da blagosiljam ručak, pa sam žurio da idem i u drugu salu, da i tamo blagosiljam ručak.
To je bilo smešno. Videli su i vernici da to više nema nikakvog smisla.
To je bilo totalno besmisleno. Bogu hvala, sada su u jednoj zajednici – priča arhimandrit Lazar. |
– Ujedinjenje je održano po zakonu i ustavu obe strane pošto i dalje imamo različite ustave Novogračaničke mitropolije i eparhije SPC. U isto vreme u istim prostorijama održane su odvojene zvanične skupštine.
Zakonski su ispunjeni svi uslovi, kvorum je postojao na obe skupštine, a većinom glasova su donete odluke da članovi žele ujedinjenje – navodi sagovornik "Vesti".
Potom je održana i zajednička skupština kojoj je predsedavao arhimandrit Lazar i na kojoj je izabrana uprava sa predsednikom Tomaševićem.
– On je ranije bio predsednik u parohiji pod Novogračaničkom mitropolijom. U zajedničkoj upravi su ljudi koji su bili članovi starih uprava.
Arhimandrit ističe da je vest o jedinstvu među parohijanima srpske crkve u Vodongi bila dugo očekivana i da je došla uoči pravoslavnog Božića.
– Bogu hvala, konačno se ova naša mala zajednica i ujedinila. Malo je onih koji ne žele da budu zajedno. Nažalost, ta manjina je agresivna i glasna. Mirni, pošteni i čestiti ljudi se povlače jer ne žele da se mešaju. Konkretno, u Vodongi, oni su podigli svoj glas i tražili ujedinjenje.
Reč je o maloj zajednici, neki od njih su čak i komšije. Bilo je primera da je tokom slavlja jedan išao u "svoju" salu, a komšija ili rođak u drugu. Bilo je primera da je jedna sestra bila s jedne, a druga s druge strane. Život je pokazao da je to bilo besmisleno.
Naš sagovornik se nada da će primer vernika iz Vodonge, pokrenuti i druge.
– Uticaj američkog raskola došao je 1963. i do Australije. Najpogodnije tlo za raskol bila je baš Vodonga. To je bila zdrava zajednica, ali mala, i bilo je lako pocepati. To se i dogodilo. Moje je mišljenje da je to bila prva zajednica u Australiji, koja je otišla na sud da se tuži oko imanja.
