Ministar energetike Litvanije Arvidas Sjakmokas je, uoči zatvaranja, 31. decembra, izjavio da je centrala spremna za konzervaciju, ukazujući da "je sve pažljivo pripremljeno" i da ne očekuje nikakava iznenađenja, prenela je litvanijska agencija BNS.
Nuklearka "Ignalin" puštena je u rad 31. decembra 1983. godine kao prva atomska centrala u sovjetskom Pribaltiku, a oko nje nastao je grad Visaginas, jedini sa apsolutnom većinom ruskog stanovništva. U centrali su aktivirana dva energetska bloka, dok su radovi na trećem obustavljeni posle havarije slične centrale u Černobilju. Nuklearka je tehnološki i građevinski bliska Černobiljskoj i poslednja je takvog tipa van granica Rusije.
"Ignalinsk" je u ukupnoj proizvodnji struje u Litvaniji učestvovala sa 80 odsto, a tokom rada proizvela je 307,9 milijardi kilovatčasova električne energije. Zatvaranje atomske centrale bio je jedan od uslova za priključenje Litvanije Evropskoj uniji 2004. godine. Za pokrivanje dela troškova na konzervaciji nuklearke, kako je preneo BBC, Brisel je obezbedio 825 miliona evra. Litvanija će, zatvaranjem svoje nuklearke, postati prva zemlja u svetu koja se odrekla već postojećih kapaciteta nuklearne energetike.
Međutim, 2018. godine, uz konzerviranu nuklearku "Ignalinsk" trebalo bi da bude podignuta nova, savremena atomska centrala. Odluka o zaustavljanju atomske centrale "Ignalinsk" podelila je javno mnjenje Litvanije. Kritičari tog projekta podsećaju da u nuklaearki za 20 godina rada nije bilo ni jednog incitenta. Više od toga, u uslovima ekonomskog pada u zemlji struja će poskupeti, a Viljnus će postati zavisan od ruskih isporuka, navode oni.
