Istraživanje u vezi sa prognozama za drugi kvartal 2009. je uključilo sektore poput auto-industrije, bankarstva, osiguranja, tehnologije, medija i telekomunikacija, sektor robe široke potrošnje transporta, građevinarstva i energetike i resursa u Hrvatskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji, preneo je zagrebački "Večernji list".
Čak 66,7 odsto hrvatski menadžera ocenilo je da će se ekonomsko stanje dodatno pogoršati. To je ipak određeno poboljšanje u odnosu na prvo istraživanje objavljeno u septembru, kada je 90 odsto ispitanika verovalo u dalje pogoršanje ekonomije.
Uopšteno gledajući, poslovni ljudi iz srednje Evrope su u novom istraživanju iskazali veći optimizam u pogledu ekonomskih perspektiva svojih zemalja i kompanija u sledećem razdoblju.
Oko 40 odsto ispitanika, glavnih ili finansijskih direktora preduzeća, smatra da će se ekonomsko stanje poboljšati, što je osetni pomak u odnosu na septembrar, kad je poboljšanje očekivalo samo 26,7 odsto ispitanika.
Najoptimističniji su i dalje Poljaci među kojima u skori oporavak ekonomije vjeruju dvije trećine ispitanika.
Gotovo 70 odsto ispitanika u srednjoj Evropi smatra da su danas krediti relativno dostupni njihovim firmama, što je porast od 10 odsto u odnosu na rezultate iz septembra.
Oko 30 odsto ispitanika smatra da će se potrošnja na kapitalna dobra u njihovim firmama povećati, a raste i optimizam u vezi sa prihodima od prodaje, u koje je uvereno 53 odsto poslovnih ljudi.
Slaven Ćurić iz Odeljenja za finansijsko savetovanje "Dilojta" izjavio je za "Večernji list" da nema čisto makroekonomskih opravdanja za takav stav, već su na to uticale i brojne afere koje su se dogodile u u RH u poslednjih šest mjeseci.
On je dodao da je istraživanje pokazalo da ne postoji univerzalno rešenje za oporavak zemalja srednje Evrope, zbog čega je ključno da svaka zemlja preduzme one korake koji će doprineti stabilnom i uravnoteženom rastu, uključujući i radikalnije mere, ako bude potrebno.
