S obzirom na to kakav smo narod, nemojte onda da se začudite ako iz Beograda odete u Novi Sad, ili iz Užica u Čačak, i recimo ne vežete pojas, pa pošto imate tablice iz drugog grada policajski službenik vas zaustavi da vas (opravdano) kazni, a vi vidite kako njegovi sugrađani, takođe bez pojasa u automobilu, prolaze bez ikakvih sankcija…
Zašto se to dešava? Mnogi vozači, koji iz većih mesta putuju automobilom u unutrašnjost Srbije, već su se žalili kako ih “policajci zaustavljaju samo zato što su iz Beograda, Novog Sada, Niša… a nisu napravili nikakav prekršaj“. Pa eto, novosadskom policajcu je “lakše“ da kazni beogradskog nego “svog“ vozača, čačanski policajac će “radije“ da skrene s puta Užičanina nego Čačanina…
A sad je tu i “zakonsko opravdanje“ za takvo ponašanje – treba napuniti ne samo srpski budžet da bi poslanici mogli da jedu jeftino u Skupštini, već i budžet svoje, recimo, opštine.
Naime, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, sredstva od naplaćenih novčanih kazni za prekršaje u visini od 70 odsto pripadaju budžetu Srbije, a u visini od 30 odsto pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj je teritoriji prekršaj učinjen (član 17. zakona). Od 70 odsto, koliko pripada budžetu, 75 odsto će biti korišćeno za opremanje jedinica saobraćajne policije, a od 30 odsto, koliko pripada jedinici lokalne samouprave, polovina (50 odsto) će biti korišćena za popravljanje saobraćajne infrastrukture jedinice lokalne samouprave.
E sad, da li će policajci osim pritiska šefova tipa “naplati kaznu da zaradiš za platu (i političare)“, trpeti i pritiske predsednika opština po zemlji Srbiji, u smislu “naplati kaznu da asfaltiram put ispred moje četvrte vikendice“, to će pokazati vreme… A to dovodi do novog pitanja, kako će onda policajci, uz toliku državnu glad za novcem, kad im drugarski gurnete 1.000 dinara u ruku, da “zažmure“ i ne napišu vam kaznu?
