Od osnivanja Društva, 1660. godine, pa sve do danas, njegovi članovi su svojim teorijama oblikovali svet u kome živimo – između ostalih, to su bili Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn, Stiven Hoking i mnogi drugi.
Društvo sledeće godine slavi svoj 350. rođendan i tim povodom upravo je pokrenut novi vebsajt kojim se svima onima koji su zainteresovani za nauku širom otvaraju vrata bogate arhive, prenela je britanska mreža Bi-Bi-Si (BBC).
U biblioteci Kraljevskog društva, koja se renovira u sklopu priprema za "rođendansko slavlje", izloženi su potpuno fascinantni predmeti koji od sada mogu da se vide i na internetu, na novom interaktivnom vebsajtu akademije.
U pitanju su dokumenti i laboratorijska oprema koju su pre par stotina godina koristili neki od najznačajnijih naučnika na svetu. Tu su, na primer, Njutnova pisma u kojima je on sedamdesetih godina XVII veka objašnjavao svoje eksperimente sa svetlošću.
Glavni arhivar Kraljevskog društva Kit Mor je novinaru BBC-ja pokazao jedno od Njutnovih pisama koje, kako je rekao, " izgleda potpuno isto kao i onog dana kada je stiglo u Kraljevsko društvo, 19. marta 1671. godine".
"Njutn je u to vreme izveo svoj čuveni eksperiment sa prizmom, kada je snop svetslosti razložio na sastavne dugine boje. Par strana dalje, ovde na margini pisma, Njutn je napravio i skicu, na kojoj se vidi kako snop svetlosti prolazi kroz prizmu", pokazao je glavni arhivar.
Kraljevsko društvo je kroz vekove bilo svedok i nekih prilično neobičnih eksperimentata, na primer, sa maleinim virtuozom Mocartom.
Daleke 1770. godine osmogodišnji Volfgang Amadeus Mocart je osvojio London svojim muziciranjem. Međutim, sumnjičavi član Kraljevskog društva Dejn Barington odlučio je da nizom testova proveri da li je u pitanju zaista genijalno dete. Mali Mocart je oduševio Baringtona – bez ikakvog napora je svirao na čembalu niz komplikovanih muzičkih tema i improvizacija.
U pismu u kojem je opisao ovaj susret, Barington je primetio i to da se mali Mocart "ponašao razigrano, kao i svako drugo dete – od čembala mu je daleko zanimljivija bila igra sa mačkom".
Dokumenti koji su predstavljeni na novom vebsajtu nisu tek spisak "najvećih hitova" Kraljevskog društva. Oni pokazuju kako je Društvo svojim insistiranjem na eksperimentima, opservacijama i merenju postavilo temelje savremene nauke, navodi BBC.
"Ideja da je svemir utemeljen na zakonima koje i mi ovde na Zemlji možemo da razumemo i proverimo eksperimentima u laboratorijama u Londonu ili Oksfordu, i da to primenimo i na Mesec i Jupiter, i izvan granica Sunčevog sistema – upravo to je ključna promena koja se dogodila u vreme osnivanja Kraljevskog društva, krajem XVII veka", izjavio je za BBC doktor astronomije DŽon Gribin.
"Prihvaćena je ideja da je svemir uređen po zakonima fizike koje možemo da razumemo, a ne po volji kapricioiznih bogova", kaže ovaj naučnik, inače autor knjige o istoriji Kraljevskog društva.
Na novom, interaktivnom vebsajtu Kraljevskog društva objavljeno je oko 60 najznacajnijih dokumenata iz bogate arhive koji, pored ostalog, treba da inspirišu i novu generaciju naučnika,kako je rekao saradnik Društva profesor Fransis Eškroft.
"Oni služe kao ilustracija činjenice da je nauka neprekidan proces novih otkrića, izuma i eksperimenata. Nadamo se da će to podstaći mlade naučnike u budućnosti da nastave da otkrivaju nove stvari o kojima danas ne možemo ni da sanjamo", kaže on.
Adresa novog interaktivnog vebsajta je http://www.trailblazing.royalsociety.org.
