Pribojavao se napoleonski nadmenog Tonija Blera (ili nekog njemu sličnog) na mestu pretpostavljenog mu Predsednika, a imperijalno prepotentnog Britanca, Dejvida Milibanda, kao komandanta diplomatije.
Umesto toga dobio je, na svoju radost, za Predsednika patuljaka, a za ministra spoljnih dela, Miki Mausa.
To vam je, gospodo, ogledalo i slika EU koja od 1.decembra ostaje, kao što je i bila do, ekonomska gromada, a politički Pigmej.
Na briselskom samitu, u opskurnoj "vatikanskoj" mistici, daleko do svakog traga demokratije, koncil od 27 kardinala koje niko nije birao, domunđavali su se sedmicama i na kraju nagodili -ja tebi diplomatiju ti meni finansije – o rukovodstvu rekonstruisane tzv. lisabonske EU.
Pola milijarde stanovnika Zajednice nije dobilo priliku ni da bekne. Kardinali ove grandiozne demo(n)kratije znali su šta rade. Kada im je već dato da odlučuju u ime naroda mimo naroda, sva briga je bila da svako namiri svoje i da -nota bene – nipošto ne izaberu papu pred kojim će padati ničice i bespogovorno ga slušati.
I tako su iz šesira izvukli patuljka, belgijskog anemičnog pesnika-amatera, Hermana Van Rompaja, a za drugu najvažniju funkciju – prvog diplomatu, sitnog britanskog partijskog aparatčika, baronesu Ešton.
U celom prethodnom, zakulisnom procesu, jedan po jedan eliminisani su svi koji bi, gluvo bilo, zapretili da budu veći od srezanih čizama, a odabrani svi oni od kojih je veća fotelja na koju će sesti.
Trgovina je bila spektakularna i rezultat je bio izbor "uglednih mediokriteta", kako ih je označio "Gardijan". Profesor Sajmon Hiks, poznatri analitičar sa londonskog univerziteta LSE, dodaje kako je svet očekivao velike profile, ali je Evropa razočarala i pokazala ambiciju da bude samo "proširena Švajcarska".
Švajcarska je, pak, u britanskoj percepciji mustra ćiftinskog standarda, provincijalna ambicija, precizan sat, čokolada "toblerone" i zidni "kuku-časovnik", ali politički irelevantna vrednost.
Profesor Hiks ceni da EU rapidno gubi ugled i uticaj "a ova imenovanja samo još više ubrzavaju njen pad". Danijel Kon Bendit, lider franko-nemačkih Zelenih u EU parlamentu deli isti utisak: posle ovog izbora"EU sve više tone".
Kardinali su, međutim, zadovoljni, dve ključne fotelje su podeljene, lisabonski voz može da krene, i vuk je sit i ovce su na broju. Ali, ako je i vuk sit i ovce na broju, mora da je vuk pojeo čobana. I jeste.
Pa zato: Dobro jutro demo(n)kratska EU bez vizije i ambicije; EU patuljastog mentaliteta, sitnih kombinacija, nacionalnih i parohijalnih dilova, međusobnog namirivanja i onog što Francuzi zovu" mala priroda"(La petite nature).
I baj, baj EU iluzije političkog uticaja na globalnoj sceni. Jer, evo, Amerikanci već trljaju ruke; Putin se smeška levim brkom. A i Hu Džintao s drugog kraja sveta zadovoljno žmirka sitnim mandarinskim očima.
