Uključite se i Vi:Načeli smo temu novog gripa, pokušavajući da odgovorimo na mnoštvo pitanja. Pišite nam, sugerišite, predlažite, savetujte, komentarišite i dopunite naša saznanja. |
5.2. Šta je izazvalo pandemiju svinjskog gripa?
5.3. Kada je SZO objavila pandemiju svinjskog gripa?
5.4. Kako je nastao svinjski grip?
5.5. Kada je SZO proglasila najveći stepen opasnosti od novog gripa?
5.6. Kada se svinjski grip pojavio u Srbiji?
5.8. Koliko je ljudi obolelo u svetu?
5.9. Koliko je dominantan svinjski grip?
5.10. Koja zemlja je prva proglasila epidemiju svinjskog gripa?
5.11 Istorijat pandemje gripa A H1N1 u svetu
Virus gripa tipa A je najčešći uzročnik gripa kod čoveka (sezonski grip).
Virus H1N1 je podtip virusa gripa iz grupe A. Sojevi H1N1 virusa su i ranije postojali, ali je beležen veoma mali procenat infekcija kod čoveka. Neki sojevi H1N1 virusa su endemični (karakteristični za određenu vrstu ili podneblje) kod svinja i oni izazivaju svinjski grip, a drugi sojevi istog H1N1 podtipa su karakteristika nekih ptica i uzročnici jedne vrste ptičjeg gripa.
Prenos svinjskog gripa sa životinje na čoveka nije bio uobičajen i nije uvek vodio pojavi gripa (kao oboljenja) već samo razvoju antitela u krvi čoveka. Od sredine 20. veka kada je postalo moguće razlikovati podtipove virusa gripa zabeleženo je samo 50 slučajeva prenosa sa svinje na čoveka i kasnije oboljevanje kod čoveka.
5.2. Šta je izazvalo pandemiju svinjskog gripa?
Pandemiju svinjskog gripa, koja je počela ove godine, izazvao je virus koji je sastavljen od genetskih elemenata četiri različita virusa gripa – severnoameričkog svinjskog gripa, severnoameričkog ptičjeg gripa, ljudskog (sezonskog) gripa i svinjskog gripa karakterističnog za područja Azije i Evrope. Ovakav soj virusa nikada ranije nije bio pronađen ni kod čoveka ni kod životinje.
5.3. Kada je SZO objavila pandemiju svinskog gripa?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u junu 2009. godine objavila pandemiju gripa prouzrokovanu novim sojem H1N1 virusa, genetski sličnom onom kod svinja. Ovaj virus su mediji prozvali „svinjski grip“, iako se on razlikuje od onoga koji je prethodno bio karakterističan samo za svinje širom sveta (normalno oboljenje ove životinje).
5.4. Kako je nastao svinjski grip?
Svinje na farmama u blizini mesta La Gloria na severoistoku Meksika obolele su od gripa A H1N1. Istovremeno, svinje su se zarazile i virusima ptičijeg gripa i običnog, sezonskog gripa.U organizmu svinje ti virusi su izmešali svoj genetski materijal i nastao je „hibridni“ virus.Taj virus je prešao na ljude koji su bili u kontaktu sa svinjama, zatim je mutirao i počeo da se širi međuljudskim kontaktom.
5.5. Kada je SZO proglasila najveći stepen opasnosti od novog gripa?
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je najviši stepen opasnosti od pandemije novog gripa u aprilu 2009. godine. Taj potez je povučen nakon što je broj umrlih od svinjskog gripa u Meksiku dostigao cifru od 87 ljudi.
5.6 Kada se svinjski grip pojavio u Srbiji?
U Srbiji su prvi put u junu ove godine registrovana 4 slučaja svinjskog gripa A H1N1. U tri slučaja radilo se o virusu uvezenom sa strane, odnosno o osobama koje su doputovale u Srbiju, a u jednom se radi o oboljevanju iz kontakta.
Do kraja jula u Srbiji je registrovano 115 slučaja Svinjskog gripa. Najviše zaraženih bilo je na i za vreme muzičkog festivala "Exit" u Novom Sadu. Na ovom velikom skupu otkriveno je 68 zaraženih svinjskim gripom. Od toga 39 stranih državljana. Nešto manje svinjskog gripa bilo je na Univerzijadi, samo šestoro zaraženih iz Australije, Argentine, Ugande, Zambije i Francuske.
Na osnovu do sada ispoljenih karakteristika novog virusa svinjskog gripa A H1N1, u toku velikog pandemijskog talasa na jesen i zimu u Srbiji se očekuje da će oboleti 2 do 3 miliona ljudi i to u periodu od dva do tri meseca.
Očekuje se da će klinička slika svinjskog gripa biti blaga, kao i da će primarna zdravstvena zaštita zbrinuti 1,9 do 2,3 miliona obolelih, dok će 100 do 200 hiljada ljudi sa umerenom kliničkom slikom tražiti hospitalizaciju.
Neophodna hospitalizacija biće potrebna za 20 do 25 hiljada osoba koje će imati težu kliničku sliku ili komplikacije.
5.8. Koliko ljudi je umrlo u svetu?
Virus novog gripa H1N1 je identifikovan u aprilu ove godine. Od tada pa do 19. novembra, širom sveta su, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od posledica tog virusa umrle 11.073 osobe. U Evropi, najteža situacija je u Ukrajini, gde je broj obolelih od gripa i teških respiratornih problema premašio 600.000.
5.9. Koliko je dominantan svinjski grip?
Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je virus tipa A H1N1 postao dominantni virus gripa u svetu. U nekim zemljama virus svinjskog gripa predstavlja 70 odsto od svih ispitanih virusa gripa. Stručnjaci SZO su utvrdili da virus H1N1 izgleda dosta stabilan i da uzorci uzeti širom sveta pokazuju da su skoro nepromenjeni u odnosu na uzorke uzete kada je virus prvobitno identifikovan u aprilu 2009. godine.
5.10. Koja zemlja je prva proglasila epidemiju svinjskog gripa?
U Bugarskoj je 6.novembra proglašena epidemija svinjskog gripa H1N1 tipa A. Epidemija proglašena nakon što je potvrđeno da je šest obolelih umrlo od svinjskog gripa. Virusom svinjskog gripa zaraženo je, prema najnovijim istraživanjima, u populaciji od 10.000 ljudi, najmanje 210 osoba, što je nešto više od praga epidemije na nacionalnom nivou (200 od 10.000).
5.11 Istorijat pandemje gripa A H1N1 u svetu
██ potvrđene smrti
Crvene oblasti:potvrđeni slučajevi zaraze
Iako su tačno vreme i mesto izbijanja pandemije nepoznati, smatra se da se bolest prvo pojavila u Meksiku, a novi soj virusa je klinički identifikovan 24. aprila 2009.
Izolovani slučajevi bolesti su se ubrzo pojavili širom Meksika i Sjedinjenih Američkih Država. Zbog ovakvog razvoja događaja Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 29. aprila podigla nivo pandemijskog stepena pripravnosti na 5. stepen, dok je pandemija zvanično proglašena 11. juna 2009. godine.
Uprkos nivou pripravnosti, SZO je ukazala na to da se većina zaraženih ljudi potpuno oporavlja bez potrebe za medicinskom intervencijom ili antivirusnim lekovima. Od 24. aprila do 6. maja u Meksiku su bile zatvorene sve škole i fakulteti, a takođe su bila odgođena sva javna događanja.
U SAD je bilo zatvoreno preko 400 škola zbog sumnje na grip A (H1N1) među učenicima.
Za označavanje bolesti je u početku korišćen termin „svinjski grip“. Zbog bojazni da će upotreba tog termina dovesti do smanjene potražnje za svinjskim mesom, počeli su da se koriste i drugi nazivi za ovo oboljenje: „meksički grip“, „novi grip“, „grip H1N1“, „severnoamerički grip“, „novel grip“ i dr.
Svetska zdravstvena organizacija i druge referentne institucije periodično izveštavaju o broju obolelih. Do 16. avgusta 2009. virus H1N1 je potvrđen kod 228.921 čoveka, a zabeležena su i 2.084 smrtna slučaja. U Srbiji je u istom periodu, prema podacima Nacionalne referentne laboratorije za respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, registrovano 127 slučajeva bolesti.
Analizom dostupnih individualnih podataka za 7.706 potvrđenih slučajeva gripa A (H1N1) prijavljenih iz 28 zemalja Evropske unije, nađeno je da je 19% slučajeva povezano sa putovanjem i to uglavnom u SAD (61%) i u Meksiko i južnoameričke zemlje (20%). Obolenje je u 77% slučajeva registrovano kod dece i mlađih osoba uzrasta ispod 30 godina.
Prvi potvrđeni slučaj zaraze gripom A (H1N1) se dogodio u gradiću La Glorija u meksičkoj državi Verakruz,[20] kada je 2. aprila 2009. obolio četvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez[21][22] On se danas smatra „nultim pacijentom“, ali se u međuvremenu potpuno oporavio od posledica zaraze.
Od početka marta ovim gradom je harao grip koji je zahvatio oko 60% lokalnog stanovništva, ali nije uočen nijedan drugi slučaj gripa A (H1N1). Grad La Glorija je smešten pored gazdinstva koje uzgaja i do milion svinja godišnje, pa su stanovnici dugo negodovali zbog velikog broja muva. Meksički institut za socijalnu zaštitu je početkom aprila izneo mogućnost da je muva izvorni vektor zaraze.
Firma „Smithfield Foods“ u čijem je vlasništvu imanje dala je službeno saopštenje da nije uočila simptome gripa u svom stadu, niti među svojim zaposlenima, kao i da redovno obavlja vakcinaciju svinja i mesečno ispitivanje na virus gripa.
Bolest je 18. marta prvi put identifikovana u glavnom gradu Meksika kao „stanje slično gripu“.Meksičke vlasti su zarazu proglasile „zakasnelim sezonskim gripom“ koji je izazvan virusom gripa tip B. Međutim, 21. aprila Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD je putem medija izdao upozorenje vezano za dva izolovana slučaja gripa A (H1N1).
Prva dva slučaja su prepoznata i potvrđena kod dvoje dece iz Kalifornije koja su se razbolela 28. i 30. marta. Novi soj je ubrzo potvrđen i u Meksiku i tako povezan sa nedavnim događajima. Prvi smrtni slučaj dogodio se 13. aprila kada je od disajnih komplikacija umrla žena sa šećernom bolešću iz Oahake.
