Tak
o će bez reči naroda, izbora, referenduma i ostalog instrumentarijuma demokratije, nova evropska superdržava, nastala iz tog famoznaog Lisabonskog ugovora, dobiti svog prvog predsednika. Biće to, dakle, predsednik koga, ako izuzmemo 27 kardinala, niko nije ni predložio ni birao.
Čije će ime ispisati pramen dima na nebu iznad Brisela?
Mogu samo da vam kažem u poverenju da je Toni Bler apsolutno najozbiljniji kandidat, sa najmanjom šansom da bude izabran.
Paradoks je prividan. A, reč je o nečemu što karakteriše celu Uniju i, u ovom slučaju, nosi naslov "engleska ". Britaniji je, prirodno, stalo da Britanac bude prvi papa novog Vatikana, pa Gordon Braun javno izlazi sa izjavom da je Bler apsolutno njegov favorit i da je najbolji čovek za funkciju.
Ovo bi značilo da Braun ujedno računa kako su ostali u EU zaboravili da je Bler kao ko-arhitekta iračkog rata bio pocepao Evropu na dva tabora i izmislio onu globalnu laž o Sadamovom razornom oružju spremnom, tobože, da za 45 minuta udari po Evropi; da je pod Blerom Britanija ostala izvan evro-monete; da je ostala izvan Šengena itd…
Ti "ostali" u EU, nisu, istina, zaboravili, ali su, što spremni, što prisiljeni
da zaborave ako "veliki" (Britanija, Francuska, Nemačka, Italija…) stanu iza Blera.
I taman kada se Blerova zakulisna mašinerija ponadala da je u Briselu završila posao, ispostavilo se (takođe iza kulisa) da je Brunova podrška bila Danajski poklon u perfektnom stilu "Perfidnog Albiona". Jer je Barun svojim ljudima u Briselu naredio da odmah miniraju kandidaturu čoveka koga je javno podržao. Iz dva razloga. Jedan je klasična lična osveta.
Pre više od dve decenije dok su laburisti bili još u opoziciji, dvojica lidera Partije, Toni i Gordon, dogovorili su se na večeri u londonskom restoranu "Granada" da ako dođu na vlast, Bler odradi prvi premijerski mandat, a Braun dugi. Kada su (1997) osvojili vlast, Bler se popišmanio i Braun ostao da celu deceniju živi samo kao drugi čovek u državi. Došlo, sada, vreme za slatku osvetu.
Ima još: Ako bi Bler dobio predsedničku stolicu u Briselu, Britaniji ne bi mogla da pripadne druga (po nekima najjača) funkcija prvog šefa evropske diplomatije. E, na to mesto treba da ide Dejvid Miliband, sadašnji Braunov šef Forin ofisa. Zašto? Ne zato što ga Braun smatra genijem od diplomatije nego zato što hoće da ga ukloni iz Londona.
Miliband ima ambiciju da preuzme vođstvo Laburističke partije kada, na parlamentarnim izborima u proleće, laburisti, prema svim prognozama, izgube vlast, a Braun izgubi premijersku fotelju. Sa Milibandom u Briselu, Braun računa da će bar sačuvati vođstvo u Partiji.
I da bude još jasnije kako demokratski i principijelno operiše i Evropa i "Perfidni Albion" u njoj, evo i samog Milibanda kako "kategorički" izjavljuje da "uopšte" nije zainteresovan za posao u Briselu.
To izriče upravo u momentu kada u Vajtholu svi znaju da njegovi ljudi u Briselu žestoko lobiraju za njegovu kandidaturu. U to i lider socijalističkog bloka u Evropskom parlamentu, Nemac Martin Šulc, sasvim nesmotreno "prosipa sirće" izjavom londonskom "Tajmsu" da je u "poverljivim razgovorima sa Milibandom oko kandidature".
Zato, kada ubuduće čujete nekoga da izleće sa parolom kako EU "nema alternativu", pa makar on bio sede glave sa onom malom, crnom mrljom na kosi, budite sigurni da taj, ili nema pojma o novom svetu koji nastaje oko njega, ili ga je žestoko pogodio svinjski grip.
