Nemačka kancelarka Angela Merkel polako se povlači iz dnevne politike, piše Dojče vele, navodeći da ona i dalje ima većinsku podršku građana, ali i da je sve više onih koji je mrze.
Ljudi koji poznaju Merkel kažu da ona još samo želi da ne ostavi Nemačku, EU i svet u potpunom haosu.
Za Merkel su često predviđali raniji odlazak sa političke scene, posebno kada bi se poljuljala koaliciona vlada sa Socijaldemokratama, ali nakon više od 14 godina, ona je i dalje kancelarka i nastoji da na toj poziciji ostane do kraja mandata.
U tome ima podršku javnosti – uprkos kritikama na rad koalicije, velika većina građana bi želela da Merkel ostane kancelarka do redovnih izbora na jesen 2021.
– Vi me poznajete – podseća DW na rečenicu koju je Merkel koristila u izbornoj kampanji 2013. godine i konstatuje da to znači “Sa mnom znate na čemu ste”.
Nemačka i svet više nisu ono što su bili 2005. godine kada je Angela Merkel prvi put postala kancelarka.
U Nemačkoj je politika postala više polarizovana nego svih prethodnih decenija zajedno: desničarska Alternativa za Nemačku je najjača opozicija u Bundestagu, a zastupljena je i u svim pokrajinskim parlamentima.
Tradicionalne velike partije poput Demohrišćana Angele Merkel i Socijaldemokrata su dramatično izgubile na podršci, napominje DW i konstatuje da se situacija i u svetu takođe pogoršala.
– Vremena, kada smo se u potpunosti mogli osloniti na druge su mahom prošla – rekla je Merkel pre dve godine kada je američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje postojanje NATO.
Godinu dana ranije, tesna većina Britanaca glasala je za izlazak Velike Britanije iz EU.
Najkasnije nakon referenduma o Bregzitu i dolaska Trampa, Merkel je uočila “ozbiljnu krizu u zapadnim demokratijama”, primetio je njen biograf Ralf Bolman.
On kaže da je kancelarkin cilj do kraja mandata da, “koliko to bude u njenoj moći, ne ostavi u haosu Evropu i svet”.
Bolman veruje da kancelarka “želi sebe da vidi kao ženu koja je vodila Nemačku kroz mnoge krize – finansijsku krizu, krizu evra, krizu u Ukrajini, izbegličku krizu – i to relativno sigurno. Dakle, kao političarku koja je donekle sačuvala stabilnost sistema”.
– Osim toga, Merkel je i zemlju i stranku načinila liberalnijim i otvorenijim, ali po cenu da se desničarska populistička stranku uselila u Bundestag. Tako AfD kao opozicija otelotvoruje snage koje se protive ovim promenama vrednosti – dodaje ovaj biograf.
Merkel, prema oceni DW, nikada nije bila velika vizionarka. U tom pogledu je ogromna razlika između nje i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Nakon niza predloga za reformu EU, koje je Merkel ili odbijala ili ignorisala, Makron je podstakao veliku raspravu izjavom o “moždanoj smrti NATO”.
Mnogi nemački Demohrišćani poželeli su da se Angela Merkel barem malo ugleda na Makrona, da je barem malo zarazi njegov žar za vlašću, da udahne nemačke akcente evropskoj politici umesto što rutinski kormilari krizama.
Ipak, Angela Merkel je ponešto uspela da promeni – samim tim što je napravila karijeru u patrijarhalnoj partiji. Odbacuje epitet “feministkinje”. “Ne želim da se kitim tuđim perjem”, rekla je svojevremeno za nedeljnik Cajt.
DW napominje da je u Bundestagu udeo žena u 14 godina otkako je Merkel na funkciji značajno opao – sa 42 na 31 odsto, kao i da Merkel često prećutkuje da je upravo ona blokirala zahteve sopstvene partije za uvođenjem kvota za žene u Bundestagu.
S druge strane, ona je u najviše etaže politike uvela nekoliko žena – svoju naslednicu na čelu partije Anegret Kramp-Karenbauer, današnju predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen ili ministarku poljoprivrede Juliju Klekner.
Njene reči “Poznajete me!” takođe sugerišu kontinuitet. Njen biograf Bolman pak kaže da je Merkel spremna na fleksibilne odluke ako su “pragmatične” i odgovaraju trenutnom političkom raspoloženju.
Kao fizičarka je verovala u nuklearnu energiju, ali nakon teške havarije u Fukušimi, odlučila je da postepeno obustavi rad nuklearnih elektrana u Nemačkoj. Na kraju je odobrila pravo na homoseksualne brakove iako se sa tim intimno ne slaže. Tokom njene vladavine je ukinuta i vojna obaveza na šta ranije konzervativci ni u ludilu ne bi pristali.
Ništa nije bilo toliko kontroverzno kao odluka Merkel iz 2015. da otvori granice Nemačke za stotine hiljada izbjeglica. Alternativa za Nemačku (AfD) se tada bukvalno bacila na kancelarku. Kada bi neki od došljaka u Nemačkoj počinili zločin, AfD bi žrtve nazivala “kancelarkinim leševima”.
Tako je Merkel za neke postala najomraženija osoba u zemlji, a za druge spasiteljka zapadnih vrednosti.
Merkel je u anketama i dalje često najpopularnija politička figura u zemlji ili je barem u vrhu popularnosti. Ali kancelarka je svesna kontroverzi koje izaziva. Pred poslednje izbore je javno rekla da je dugo razmišljala da li da se opet kandiduje za kancelarku. Retko se pojavljuje u izbornim kampanjama, sve manje učestvuje u dnevnoj politici i uglavnom se bavi državnim posetama.
Angela Merkel više nema mnogo vremena, a laganim povlačenjem sa dnevno-političke scene jasno daje do znanja da ne treba od nje očekivati više krupne političke zaokrete. Umesto toga, kancelarka sve više prepušta teren Anegret Kramp-Karenbauer koja bi mogla da bude iduća kancelarka – ako se izbori u okviru svoje stranke.
Ali, ko god dođe na mesto Angele Merkel, njegov rad će se meriti sa radom dugogodišnje kancelarke. A to za naslednika ili naslednicu neće biti lak zadatak, zaključuje se u tekstu DW.
