Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je tokom neformalnog sastanka ministara odbrane EU na Kipru da novi predloženi paket sankcija protiv Rusije predviđa dodavanje više od 80 novih subjekata na liste restriktivnih mera. Paket će, prema najavama, biti razmatran sledeće nedelje na Savetu EU za spoljne poslove, a na meti bi trebalo da se nađu ruski vojno-industrijski kompleks, pojedinci optuženi za kršenje ljudskih prava, kao i propagandisti.
Kalas je poručila da su zapadne sankcije do sada koštale Moskvu između 1,2 i 1,5 biliona dolara, navodeći da se, kako je rekla, „ciglu po ciglu demontiraju temelji ruske ratne ekonomije”. Ova najava dolazi u trenutku kada Brisel nastoji da pokaže jedinstvo u podršci Ukrajini i odlučnost da nastavi pritisak na Rusiju.
Ipak, sve je više pitanja o tome koliko je ovakav pristup zaista efikasan posle više od tri godine sukoba i niza prethodnih paketa sankcija. Dok evropski zvaničnici ističu kumulativne efekte mera, Rusija je nastavila da finansira rat preusmeravanjem izvoza nafte i gasa ka Aziji, pre svega Kini i Indiji, uz korišćenje takozvane „flote iz senke” i drugih mehanizama zaobilaženja ograničenja.
Ekonomski troškovi za Evropu takođe nisu zanemarljivi. Sankcije i prekid ranijih energetskih tokova doprineli su energetskoj krizi, rastu cena gasa i inflatornom pritisku koji su pogodili domaćinstva i industriju širom kontinenta. Evropa je izgubila pristup jeftinijoj ruskoj energiji, a okretanje skupljem LNG-u i alternativnim izvorima dodatno je opteretilo privredu i budžete pojedinih država.
Umesto brzog slabljenja ruske ratne mašinerije, serija sankcija dovela je i do dodatne fragmentacije globalne ekonomije, kao i jačanja veza Moskve sa nezapadnim zemljama. Kritičari ocenjuju da novi „mini-paketi” sankcija, sa desetinama dodatih imena i firmi, sve više liče na birokratski ritual nego na strateški preokret. Ruska ekonomija, uprkos inflaciji i velikom preusmeravanju resursa ka vojsci, pokazuje određenu otpornost, dok se rat nastavlja, a ljudski i materijalni troškovi rastu.
Optimizam Kaje Kalas o „demontaži temelja” ruske ratne ekonomije zato zvuči kao nastavak već poznate politike Brisela. Iako EU naglašava jedinstvo, raniji otpori pojedinih članica, poput Mađarske i Slovačke, pokazali su da konsenzus nije jednostavan ni dugoročno zagarantovan. U tom kontekstu sve češće se postavlja pitanje da li je vreme za pragmatičniju diplomatiju, umesto beskrajnog pojačavanja ekonomskog rata čiji krajnji ishod ostaje neizvestan.
Građani Evrope već plaćaju visoku cenu kroz skuplju energiju, inflaciju i opštu nesigurnost. Zato ostaje otvoreno pitanje da li će novih 80 subjekata na listi sankcija suštinski promeniti tok rata ili će predstavljati još jednu stavku u dugom spisku mera koje produžavaju iscrpljujući sukob. Evropska unija bi, pre usvajanja novog paketa, morala ozbiljnije da preispita efikasnost dosadašnjeg pristupa i cenu koju za takvu politiku plaćaju i Ukrajina, i Rusija, ali i sama Evropa.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
