Svetozar Ćorović: Pisac koji je ovekovečio srpsku Hercegovinu

Rođen na današnji dan 29. maja 1875. godine u Mostaru, Svetozar Ćorović postao je jedan od najpoznatijih srpskih pripovedača hercegovačkog kraja. Njegovo pripovedanje donelo je u srpsku književnost težinu običnog čoveka, provincijskog života i burnih društvenih promena.

Osnovnu i trgovačku školu završio je u rodnom Mostaru. Još od 1887. godine počeo je da objavljuje svoje radove u brojnim listovima i časopisima poput „Goluba“, „Nevena“, „Bosanske vile“, „Luče“, „Otadžbine“ i „Brankovog kola“. Bio je aktivan član mostarskog društva „Gusle“, urednik kalendara „Neretljanin“, pokretač i urednik časopisa „Zora“.

Za vreme aneksione krize 1908. godine izbegao je u Italiju, a nakon dve godine 1910. izabran je za poslanika u bosanski sabor. Po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. uhapšen je i nasilno mobilisan u Mađarsku. U svoj rodni grad Mostar vratio se teško bolestan 1917. godine.

Ćorović je napisao desetak knjiga pripovedaka, gotovo isto toliko romana i nekoliko drama. Među najznačajnijim delima izdvajaju se romani „Majčina sultanija“, „Stojan Mutikaša“ i „Jarani“, kao i „Ženidba Pere Karantana“, „U ćelijama“, „U mraku“, „Zulumćar“ i „Kao vihor“. Pisao je jednostavno i prirodno, sa veštom kompozicijom i dobro odabranim motivima, prikazujući hercegovački i bosanski svet u burnim vremenima istorije.

Svetozar Ćorović preminuo je 17. aprila 1919. godine u Mostaru, u 43. godini života. Smrt je nastupila kao posledica bolesti koju je zadobio u austrijskim logorima i internacijama tokom rata.

Njegova sabrana dela objavljena su u deset tomova. Danas se u njegovu čast dodeljuje nagrada „Svetozar Ćorović“ za najbolju knjigu proze, a u Republici Srpskoj se tradicionalno održavaju „Ćorovićevi susreti pisaca“.

Piše: Stefan Bogdanović