U Kastelanu, nedaleko od Trenta, nedavno je održan čas iz istorije. Reč je o manifestaciji Od Balkana do Trenta. Uz intoniranje srpske i italijanske himne podigle su se zastave u znak početka gradnje novog mosta koji može premostiti prošlost i sadašnjosti i otvoriti put generacijama koji dolaze.
Na svečanosti su bile Ivana Stojiljković i Radmila Selaković, generalni konzuli Srbije u Trstu, odnosno Milanu, kao i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić. I italijanski domaćini, gradonačelnici Rovereta, Kastelana i Vile Lagarine prisustvovali su otvaranju izložbe fotografija ‘Civili, vojnici i zarobljenici u zamku Kastelano u Velikom ratu’. Prisutni su mogli da pogledaju i predmete koje su zarobljenici čuvali u svojim torbama, koji su ih podsećali na ognjište i zavičaj. Samo u ovom delu Italije svoje poslednje dane je te 1916. godine provelo više od 500 srpskih zarobljenika. Nakon komemoracije žrtvama ministarka Darija Kisić otkrila je spomen-ploču srpskim žrtvama i simbolično pročitala njihova imena.
Okupljeni su u popodnevnim satima mogli da posete podrum u kome su bili držani srpski zarobljenici. Andrea Morandi i Mauricio Fugati, predstavnici organizatora, ispričali su da su tu otkrili jednu potresnu činjenicu:
– Srpski zarobljenici su svakog dana urezivali po jednu crtu kao znak da su preživeli. Ovo je dirljivo svedočanstvo o stradanju u maloj, hladnoj i mračnoj prostoriji punoj vlage, bez svetla, vode i hrane, gde bi se i zdrava osoba razbolela.
Ovom događaju prisustvovali su i predstavnici srpskih udruženja. Jedan od njih je Đorđe Milanović:
– Zahvalio bih se predsedniku PAT-a Mauriciju Fugatiju i predsedniku odbora Valteru Kasvalderu, divnim ljudima i saradnicima na angažovanju i izuzetnoj organizaciji događaja koji predstavlja svedočanstvo jednom vremenu. Uvek ćemo se sećati njihove tople dobrodošlice.
Svetlana Stanojlović, koja je bila impresionirana, postavila je pitanje:
– Da li imamo dovoljno lekcija iz istorije? Ovo je još jedan podsetnik na patnje koje donosi rat. Sam ulazak u podrum ostavio je dubok trag na mene. To je mesto neizmerne tuge, osećala sam da čestice bola tih hrabrih mučenika lebde u ledenom vazduhu i nakon čitavog veka.
Srpski toponimi
Vladiša Buzejić, predsednik udruženja Vidovdan iz Vićence, ističe da mu je drago što su Italijani sačuvali sećanje na srpske zarobljenike:
– Njihovo prisustvo je ostavilo neizbrisiv trag na ovom prostoru poput toponimije. „Srpskom stazom“ se ide stepenicama neposredno iznad Kastelana do mesta zvanog „zimiteri dei Serbi“
(srpsko groblje).
Tokom Prvog svetskog rata, hiljade ratnih zarobljenika zarobljenih na raznim frontovima prebačeni su u Tirol kao prinudni radnici, posebno pripadnici ruske, srpske i rumunske vojske. Pred kraj sukoba u istu svrhu držani su i italijanski zarobljenici, koji su prethodno prebačeni na druga mesta. Sve velike sile u ratu – ne samo Austrougarska – koristile su zarobljenike u poslovima vezanim za ratne operacije, kršeći međunarodne konvencija. Za nas je ovo velika čast što naši preci nisu zaboravljeni.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
