Premijerka Ana Brnabić potpisala je u Moskvi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji će zameniti postojeće bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i proširiti zonu slobodne trgovine na Jermeniju i Kirgistan, što obuhvata tržište od oko 185 miliona ljudi.
Sporazumom se proširuje lista srpskih proizvoda, koji mogu da se izvezu na teritoriju EAEU bez carine i povećavaju se kvote za izvoz robe za koje važe ograničenja. Srbija potpisivanjem sporazuma neće postati članica Evroazijske ekonomske unije, jer članstvo i nije bilo tema pregovora vođenih od 2016. godine, već prvenstveno trgovinske kvote za sir, cigarete i druge proizvode.
Prema sporazumu, Srbija će u zemlje unije moći da izveze bez carina i 2.000 tona cigareta, oko 90.000 litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i neograničene količine voćnih rakija.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da mi nažalost više uvozimo iz zemalja EAEU, nego što izvozimo.
– Pitanje je šta mi očekujemo od tih zemalja. Pre će biti da ćemo mi uvoziti krompir iz Kirgistana nego što ćemo prodati naš koga nemamo. Treba imati veliku i kvalitetnu proizvodnju za takvo tržište – kaže Kovačević.
Inače, važeće stope carine u EAEU su dva evra za hiljadu komada cigareta, 1,5 evra po litru alkohola i oko 15 odsto za polutvrde i tvrde kravlje sireve.
Kovačević kaže da treba ispitati da li njihovo tržište prihvata naše proizvode.
– Sećam se da je u staroj Jugoslaviji bio popularan jermenski konjak. Treba videti da li oni sada žele naše rakije i sireve. Nije dovoljno pripremiti proizvode, treba naći distributere i na kraju prodati proizvod – objašnjava Kovačević.
I ekonomista Vladana Hamović smatra da Srbija nema dovoljne količine proizvoda da bi podmirila dozvoljene kvote.
– Nekad je Srbija imala velike poljoprivredne kombinate i proizvodne sisteme. Sada je to drastično smanjeno i bojim se da se treba bolje pripremiti da bi se zadovoljili sve istančaniji zahtevi tog velikog tržišta – ocenjuje Hamovićeva.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da potpisivanje sporazuma nije loša, ali ni previše dobra ideja.
– Srbija sa EU ostvaruje najveći procenat razmene trgovine, a sa Istokom mnogo manji. Troškovi transporta u Rusiji su skuplji nego u Kini i sve to košta – upozorava dr Madžar.
On ocenjuje da ni EU neće blagonaklono gledati na naše sporazume sa Istokom, što nam može doneti nevolje.
– Izgleda kao da pokušavamo da sedimo na dve stolice, ali se može desiti da padnemo sa obe – zaključuje dr Madžar.
Ukupna robna razmena Srbije sa pet zemalja članica EAEU u prošloj godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, a oko 90 odsto ukupne trgovinske razmene se realizuje sa Rusijom.
Sporazum, čija će primena početi kada ga parlamenti šest zemalja ratifikuju nije koristan samo za srpske privrednike koji posluju sa zemljama EAEU. On je istovremeno i važan motiv za dolazak stranih investitora.
Ogroman BDP
Evroazijska ekonomska unija zvanično je osnovana 1. januara 2015. godine, a njene članice su Ruska Federacija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan sa ukupnim BDP-om od 1,9 triliona američkih dolara.
Prvi spoljnotrgovinski partner Srbije je Evropska unija, sa kojom ostvaruje 65 odsto ukupne trgovine, dok je sa zemljama EAEU taj procenat oko sedam odsto.
Članstvo u EU briše sporazume
Kada postane punopravni član EU, svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa trećim zemljama prestaju da važe, tako da sporazum sa EAEU ne bi trebalo da ugrožava evropski put Srbije.
Ne znamo kako se trguje
Milan Kovačević ukazuje da za dobru trgovinu nije dovoljna politička odluka, nego poslovni potezi.
– Evo sad pričamo o sporazumu, a nemamo jasnu ideju šta nam taj sporazum donosi. Naši najbolji trgovinski partneri su Bosna i Hercegovina i Crna Gora, jer tamo najviše izvozimo. Dakle cilj je poboljšati izvoz, a ne uvoz – poručuje Kovačević.
