Ksenija Bujišić iskreno o majčinstvu i suprugu Miljanu Banićeviću

Uprkos tome što se bavi televizijskim novinarstvom i činjenici da je praktično odrastala pred kamerama, voditeljka emisije „Šok tok“ Ksenija Bujišić do sada nije objavila nijednu fotografiju ćerke Lore koju je dobila sa suprugom Miljanom Banićevićem. Lepa voditeljka za jedan nedeljnik progovorila je o majčinstvu i odrastanju naslednice koja će uskoro proslaviti drugi rođendan.

– Trudim se da živim pravi život i da u njemu budem srećna, nasmejana, ostvarena i zadovoljna. Lajkovi i pratioci ništa od navedenog ne mogu da nadomeste. Lori nije mesto na Instagramu. Želim da uživa u čarima detinjstva i da, kada ode u park, ne mora baš svaka mama da zna čija je ćerka – ističe Ksenija, odgovarajući na pitanje kako je odolela čarima društvenih mreža.

Lora je lepa i pametna devojčica, nema sumnje da je nasledila harizmu koja vas je od malih nogu izdvajala od vršnjaka.

– U potpunosti mi je ukrala slavu, ali i status mezimice u porodici. Voli da je u centru pažnje, ume i da iskoristi šarm, pa se njena želja nekako pretvori u jedini mogući izbor. Iz iskustva mogu da kažem da detetu treba pružiti slobodu izbora. Ja sam je imala i na tome sam zahvalna svojim roditeljima. Nikada mi ništa nisu nametali, samo su bili podrška. Time se i ja vodim u odgajanju Lore. Gledale smo balet na televiziji, pokazala je da joj se sviđa, pa smo je upisali u školicu. Srećna je na časovima, uživa sa drugaricama i sluša učiteljicu. Prijatelji koji me pamte iz najranijeg uzrasta kažu da će me ona u potpunosti zaseniti, a ja se radujem što sam dobila naslednicu.

Vide li i vaši roditelji u njoj „malu Kseniju“?

– Kad je povela Loru na prvi čas baleta, mama nije mogla da se načudi kad je pre došlo vreme da vodi moju ćerku na aktivnosti. Ona je centar njihovog sveta, ponekad budem ljubomorna na pomisao da sam u drugom planu otkako se rodila.

Koju vašu osobinu prepoznajete kod nje?

– Emotivna je i druželjubiva. Svaki odlazak iz parka završi se u suzama za nekom drugaricom koju tek što smo upoznale. Lora, baš kao i njena mama, ne odustaje dok ne ostvari šta je naumila. Tvrdoglava je i uporna. Sad vidim kako je bilo mojim roditeljima sa detetom koje ne prihvata „ne“ kao opciju.

Da li ste dosledni kada joj nešto zabranite?

– Još je mala da bih sprovodila autoritet, mada me iskusne majke savetuju da je krajnje vreme da postanem malo stroža. I kad pokušam da igram ulogu „lošeg policajca“, njeni šarm i osmeh su mi najveća prepreka.

Koje lekcije o vaspitavanju ste poneli iz roditeljskog doma?

– Tek kada sam zasnovala svoju porodicu, shvatila sam značenje rečenice „sve polazi iz kuće“, a ja sam iz svoje ponela samo najbolje. Volela bih da sa Lorom izgradim odnos koji i danas imam sa mamom: pun ljubavi, razumevanja, nesebične podrške, ali i kritike po zasluzi. Roditelji nikada nisu udarili braću i mene. Kulturna deca su rezultat ljubavi i višesatnih razgovora, bar je kod nas tako. Važnu ulogu u našem vaspitavanju imali su i baba i deda, koristili smo svaku priliku da odemo kod njih u Crnu Goru.

U kojoj meri se vizija roditeljstva koju ste imali pre nego što ste postali majka razlikuje od stvarne slike?

– Koliko god da sam se u trudnoći pripremala, čitala knjige i informisala se, sve je palo u vodu onog momenta kada je Lora pokazala svoj karakter. Kad god imam neku nedoumicu, pitam za savet mamu i tetke. Trudim se da ćerku naučim vrednostima zbog kojih ću sutra biti ponosna na nju. Sreća koju osetim kad vidim njen osmeh ili kad mi se zatrči u zagrljaj ne može se opisati. Ona je moj vetar u leđa, u svemu što radim želim da joj dam primer koji može da usvoji. Uz Loru smo spoznali novu dimenziju ljubavi. Njen osmeh, harizma i šarm svaki dan ispisuju novu stranicu bajke koju živimo od kad smo je dobili.

Rodili ste je sa nepunih 25 godina. Rano ili pravo vreme za majčinstvo?

– Svakako da ima ljudi koji smatraju da sam mogla još malo da sačekam, ali ja mislim da je za osnivanje porodice svako vreme – pravo. Baš zato što sam mlada mogu da izađem na kraj sa živahnim detetom, odgovornim poslom i svakodnevnim obavezama. Umor koji nekad osetim prođe začas. U šali kažem da će razlika u godinama između nas dve biti neprimetna i da sam sebi rodila najbolju drugaricu.

Kako je dobila ime?

– Miljan i ja smo imali bezbroj ideja, ali nijedan predlog nije bio dovoljno zvučan. Odluku smo menjali iz minuta u minut, da bi malo pred porođaj on predložio: „Šta misliš da se zove Lora?“ Čim smo ugledali našu bebu znali smo da smo napravili pravi izbor. Ime je latinskog porekla i simbolizuje pobedu.

Jeste li od roditelja koji uvek znaju kakva je ponuda u radnjama za decu?

– Trudim se da imam kočnicu, ali teško ide, jer za devojčice postoji toliko divnih stvari. Ipak, ne želim da je navikavam na pomisao da sreću čini materijalno, igračke i haljine. Međutim, moj muž ne ume da joj kaže „ne“. Kad je tata sa nama u radnji, a skoro uvek je tu, na korak smo od toga da iznesemo sve što je u ponudi. Miljan obožava modu, pa se podrazumeva da i Lora sledi tatu u trendovima. Mada, ni mama ne zaostaje. Svaki moj šoping prati opravdanje: „Kupujem večne stvari koje će i Lora moći da nosi“.