Stefan Đurić Rasta iskreno o bivšoj supruzi Ani Nikolić

Stefan Đurić Rasta priznao je da i dalje voli bivšu suprugu, pop zvezdu Anu Nikolić. Poznati reper progovorio je njihovom odnosu, propalom braku, kao i o preprekama koje nisu uspeli da prevaziđu.

Rasta ističe da se oženio Anom iz čiste i velike ljubavi, ali da su se razveli zbog konstantnog stresa i jakih emocija koje nisu uspevali da obuzdaju.

– Ljubav sa Anom nije nestala, naprotiv. Između nas je bila prevelika ljubav i strast, ali dočekali su nas neki ozbiljni životni problemi, za koje nismo bili spremni. Nas dvoje smo dosta slični i razumemo se i dok ćutimo, ali to sve nije bilo dovoljno za skladan brak – kaže reper i objašnjava zbog čega je razvod bio neminovan:

– Moj brak sa Anom bio je jedno nezaboravno iskustvo. Sa njom sam se stvarno venčao iz ljubavi. Nikada nisam kalkulisao kada su emocije u pitanju. Možda je ta moja ljubav prema njoj pomalo bila holivudska i nerealna i kod nas dvoje se baš vidi da smo se ludo voleli. Brak nam je bio do kraja iskren i sa gomilom posledica koje nismo mogli da promenimo ili rešimo. To i jeste razlog zašto smo mi odlučili da se rastanemo. Zapravo, sve se promenilo kada se rodila naša ćerka Tara. Tada smo shvatili da naš holivudski film mora da prestane i da treba da se vratimo u realnost. I onda smo se razveli.

Rasta tvrdi da Ana i on danas imaju „jako dobru vezu“ i da bi njihovo eventualno pomirenje sve pokvarilo:

– Nas dvoje se nikada nismo svađali, tako da ne moramo ni da se mirimo. Naša veza funkcioniše odlično i mnogo bolje se slažemo posle razvoda. Tako da bih voleo da zauvek budemo u ovako dobrim odnosima zbog Tare. Nemam devojku, trenutno sam slobodan. I to mi jako odgovara jer imam dosta obaveza, puno radim.

Ćerka Tara je Rasti najsvetlija tačka u životu i neko za koga živi. Zato o njoj govori sa posebnom emocijom.

– Nas dvoje imamo neverovatan odnos, baš smo vezani. Ja sam joj omiljeni lik, moja frizura joj je skroz zanimljiva. Nisam bio ni svestan koliko će dete da me promeni. Shvatio sam da u ovom mom filmu nisam ni prva, ni druga, ni treća uloga, već da je Tara tu glavna. Za mene je najlepša uloga to što sam otac tog deteta, to mi je najveće bogatstvo za ceo život – priča reper.

Toliko voli Taru da nije u stanju čak ni da vikne na nju. Onda mu Ana zameri što je suviše popustljiv:

– U sto posto slučajeva Ana je u pravu, ali ja jednostavno ne mogu da odolim Tari, to je jače od mene. Nemam srca da se izvičem na nju, iako nekada to zaslužuje. Mogu slobodno da kažem da mi je Tara najslabija tačka. Dosta je povukla na mene. Kada vidim kod nje neku svoju osobinu koja baš i nije dobra, trudim se da je promenim.

Rasta kaže da je njegova trogodišnja naslednica svesna da je on javna ličnost:

– Zna za mene i moje pesme više nego za Anu i njenu muziku. Tara je pored mene kada nešto snimam i apsolutno je svesna ko sam. Kada izađemo na ulicu, gleda kako mi ljudi prilaze da se slikamo, to je čini srećnom i ponosnom. Pre nekoliko dana me je pitala kada ću napraviti pesmu za nju, na šta se Ana, naravno, naježila. Ja ću svoju ćerku uvek podržati, čime god bude htela da se bavi. Tara je stvarno umiljato dete i neverovatno je kad pogledam mene i Anu da je to dete tako fino ispalo.

Rasta svoje detinjstvo pamti samo po lepim stvarima. Osnovnu školu pohađao je u tri različita grada i smatra da mu je to dosta pomoglo da se kasnije snađe u životu.

– Imao sam stvarno jako lepo detinjstvo, bez obzira na to što sam preživeo dosta toga. Za sve lepe trenutke sam isključivo zahvalan svojim roditeljima koji nikad nisu dozvolili da osetim da nešto nije u redu. U našoj kući je uvek svega bilo dovoljno i vladala je lepa atmosfera. Mi smo se iz Prištine preselili u Beograd, ali moj put do prestonice išao je preko Bosne, gde sam jedno vreme živeo sa bakom. Mogu da se pohvalim da sam osnovnu školu završio u tri različita grada. Tako sam imao prilike da upoznajem nove ljude i da se više puta izborim za svoje mesto u nekom društvu. To mi je mnogo pomoglo da kasnije plivam kroz razne životne situacije – priseća se Rasta.

Nikada neće zaboraviti 10. rođendan, poslednji koji je proslavio u rodnoj Prištini. Posebno zato što su i on i njegovi roditelji tada znali da će uskoro morati zauvek da odu sa Kosova.

– Svi smo bili svesni da nam je to poslednji put da se tako okupljamo i da ćemo uskoro morati da napustimo svoje kuće. Zbog toga su valjda na mom rođendanu svi odrasli podetinjili i ponapijali se kao klinci. Tu scenu ću zauvek pamtiti, bilo je nekako i tužno i veselo u isto vreme. Dok smo napuštali Prištinu, imao sam neki osećaj da mi neće biti loše tamo gde idem. Drago mi je što danas nemam nikakve loše uspomene na vreme koje sam proveo na Kosovu. Nisam odgajan u porodici u kojoj se uči da nekoga mrzim, niti imam predrasude ako je neko drugačiji od mene.

Za Kosovo ga vezuje i prva ljubav – komšinica Kaća.

– U Prištini sam se prvi put zaljubio u moju komšinicu i drugaricu Kaću. Sećam se da sam do ušiju bio zaljubljen! Nažalost, kada sam otišao sa Kosova, izgubili smo kontakt i više se nikada nismo čuli. Jednostavno, sudbina nas je odvela na različite strane, kao i mnoge druge ljude sa tog područja. Ali zato sam u u stalnom kontaktu sa nekim prijateljima iz škole sa Kosova i na to sam veoma ponosan – priča Rasta, koji ipak nije smogao snage da ponovo ode u Prištinu:

– Nakon što smo se odselili sa Kosova, nisam nikad više tamo bio. Radio sam dva humanitarna koncerta u Štrpcu zahvaljujući našim ljudima koji su to organizovali. Bila je neverovatno dobra atmosfera i odlično smo se proveli. Sa mnom su krenuli i neki ljudi iz Beograda i svi smo osetili takvu srdačnost, gostoljubivost i neku posebnu emociju od domaćina. Kada smo se vraćali sa nastupa, video sam Prištinu samo iz daljine.

Rastu je muzika privlačila od malih nogu i znao je da će ona biti njegov životni poziv.

– U školi sam bio odličan đak. Verovao sam u muziku i samo je jednog dana prestala da me zanima škola. Hteo sam da se posvetim isključivo muzici i zato nisam završio fakultet. Moja majka Slađana je doktor nauka, predaje sociologiju i metodologiju, a otac Drago je doktor nauka na Filozofskom fakultetu, gde predaje klasičnu nemačku filozofiju. Kao dva profesora verovatno su očekivali da ću i ja da završim fakultet. Nisu mi to nikada zamerili, videli su koliko je muzika težak posao i koliko ja sebe tu dajem. Ponosni su na moj uspeh i na sve što sam napravio u životu. Oni su dva naučnika i neverovatno ih cenim zbog toga. Roditelji su bili i ostali moja najveća podrška – kaže reper, koga su voleli i profesori u školi:

– Uvek sam imao neke zanimljive doskočice na času i pravio dobru atmosferu. Nastavnicima je sve to bilo zanimljivo. Daleko od toga da sam bio neko mirno i poslušno dete, ali mogu da kažem da su me voleli u školi i kod kuće. Uvek sam na tim nekim porodičnim ručkovima zbijao šale, tako da su se pored mene svi smejali.

Reper ističe da je imao ponudu da se priključi jednoj političkoj partiji.

– Zvali su me da uđem u politiku, ali nisam prihvatio. Stvarno ne bih mogao time da se bavim, pogotovo ne na ovom našem podneblju – kaže Rasta.