Mnogima je poslednjih godina nedostajala Slavica Ćukteraš, pevačica iz najslavnije plejade „Zvezda Granda“. Dok odgaja ćerku Viktoriju, razmišlja šta i kako dalje sa svojom karijerom i u Novom Sadu radi nove pesme sa kompozitorom Vladimirom Uzelcem.
Izgleda kao devojčica, a nakon preležane korone šeta svog psa Pipija, zadovoljna što je težak period života iza nje.
Bili ste na vrhuncu karijere kada su vam se desili napadi panike?
„Ne baš. Na vrhuncu karijere sam i radila pod napadima panike. Nisam mogla da prekinem s poslom ni zbog ugovora, a ni zbog želje da sve to pobedim, ali je bilo situacija kada sam bežala sa bine, posle 20 minuta rada tražila pauzu od po 10 minuta… Lečila sam se i istovremeno radila. Bila je to neka moja unutrašnja, tajna borba. Mnogo sam nastupala i snimala, izlazila na Grand festival pod ogromnom panikom. To mi je bio teži period u životu.“
Da li je lakše preživljavati te trenutke kada ste kod kuće, u bliskom okruženju?
„Ne. Isti je udarac. Apsolutno isti. Jedino što kad si kod kuće možeš da legneš i pokriješ se preko glave, a na sceni ne možeš.“
Da li su ljudi oko vas verovali kako se osećate?
„Ne. Niko oko mene nije imao napade panike, nisu znali o čemu se radi i niko nije razumeo. Govorili su mi: „Ajde, bre, šta ti je, šta tripuješ, nije ti ništa.“ A kad mi to kažu, meni bude još gore. Pre nego što sam otišla kod neuropsihijatra, eliminisali smo organske uzroke. Bila sam devojka od 20 godina zdrava kao dren. Desilo se zbog prirode posla, medija i pritisaka, loše ishrane, neprestanih putovanja… U krajnjoj liniji, nije ni prirodno da devojka od dvadesetak godina bude toliko popularna. U tim godinama ste na neki način i dalje dete, ma koliko vi mislili da niste.“
Koliko je trajao proces lečenja?
„To je individualna stvar. Zavisi od toga da li je osoba labilna, da li je spremna da ode kod neuropsihijatra, odbija li terapiju… Ja sam ispoštovala sve što mi je lekarka rekla i ispostavilo se da to i te kako ima uspeha. Dve godine sam se borila sa užasnim napadima panike da bi bukvalno preko noći nestalo kad sam rekla: „E, sad je stvarno dosta! Sad znam ko si, šta si i pobediti me nećeš!““
Jeste li rekli sebi: „Izađi napolje i ako ti bude loše, nastavi da hodaš, makar umrla.“
„Tako je. Ako padnem, neko će me dići.“
Hajde da ljudima koji ne znaju kako to izgleda opišemo kako je izgledao jedan vaš napad panike.
„Otkako ujutru otvorite oči, osećate teskobu i onda kreže: gušenje, treperenje srca, zamagljen vid, suva usta, treseš se, ne smeš na terasu – misliš pašćeš. Ne smeš napolje. Kao da je na tebi teret od sto kila i moraš da ga nosiš, a uopšte nemaš vazduha.“
Da li se u potpunosti treba pridržavati uputstava lekara? Ako vam kaže da treba da izađete i bacite đubre, da li treba da poslušate?“
„Mislim da je tako. I više od toga. Treba zadavati sebi male zadatke, male korake. Danas ću ovo, sutra ono, ali ću prekosutra, iako mi je rečeno samo da bacim đubre, posle toga da prošetam tri minuta. Onda se kući vratiš zadovoljniji, vidiš da za sve ima leka, da je prolazno. Shvatiš da je to nerealno stanje koje može da se pobedi.“
Kad ste kasnije osnovali porodicu, koliko vam je to pomoglo?
„Meni je panika prestala i pre nego što sam upoznala bivšeg muža, tako da te probleme nisam imala ni pre braka, ni u braku. Nisam se više borila s tim demonima. Ali pišu mi žene koje su na nekoj terapiji da imaju strah da ostanu trudne jer kako će izdržati tih devet meseci sa panikom. Uvek im kažem da se obrate lekaru.“
Pauzu u poslu ste napravili zbog porodice?
„Tako je. Imala sam želju da pratim svog supruga, ali to je već davno ispričana priča.“
Šta vam se trenutno dešava sa karijerom?
„U poslednja dva meseca hvata me nervoza zbog ove celokupne situacije, iako mi je prošla godina protekla super, prijao mi je karantin. Opet se priča o vanrednom stanju… Zbog svih informacija koje nam se serviraju osećam nervozu i nelagodu. Nadala sam se da će sve da se završi, imam projekte koji me čekaju, treba da počnemo da radimo. Ovako, stalno nešto odlažemo, stavljamo na stend-baj, ne zna se šta će biti. Ništa ne možete da planirate jer ne znate kada ćete početi da radite. Ovaj posao je izuzetno skup, ogromna su ulaganja. Trenutno je sve mrtvo. Neizvesnost je ono što najviše smeta. Razgovaram s kompozitorom i ne znam da li ćemo da radimo pet pesama, ili jednu, kako možemo svi da naplatimo… Ne znaš kako dalje.“
Ali mora da ima nekog sunca u hladnoj vodi?
„Sunce je Tiktok! Tu mogu da se ispraznim. Umetnik sam i treba mi neki filter gde ću da se izludim. Jedino je Tiktok tu i ako i njega ukinu, moraću da napravim neku novu aplikaciju (smeh). Počinjem da snimam vlogove, ali i to me mrzi. Valjda će biti bolje.“
Koji trenuci vas opuštaju, pa možete da kažete da život i nije tako loš?
„Život apsolutno nije loš kada imaš dete!“
Kako najslađe provodite slobodno vreme?
„Najslađe mi je kada sa svojim detetom legnem uveče u krevet i čitam joj bajke. Onda se i ja uživim u tu priču. Viktorija me ispituje ko su likovi, o zloj veštici, dobroj vili… Tako postanem i ja dete i volela bih da imam tu njenu energiju. To me opusti i lepo utonem u san.“
Dugo vas nismo videli na sceni, ali mi se čini da se niste promenili. Vodite li računa o izgledu?
„Mnogo vodim računa o sebi. Imam jutarnju i večernju rutinu, a sve to radim zajedno s Viktorijom. Dete mi je u čudu kada me vidi sa crnom maskom, sa sheet maskom, ali želim da prenesem i na nju da mora da vodi računa o sebi. Sama se češlja, traži moju kremu za lice, ali joj kažem da time može da namaže samo ruke… Učim je kako žena treba da se neguje.“
Da li ste skloni radikalnijim zahvatima?
„Nemam ništa veštačko na sebi ni u sebi. Vodim računa, idem na lasere, a stavila sam dva puta botoks na čelo, najviše zato što sam pred porođaj imala 80 kila, pa sam spala na svoju normalnu kilažu i lice se opustilo… Ali sve je to u granicama normale.“
Preležali ste koronu. Da li ste iz toga izvukli nešto pozitivno, da li su neki ljudi pokazali svoje lice?
„Kako da ne. Kada sam imala koronu, mnogi su pokazali pravo lice, tako da su neki prosto eliminisani iz mog života. Hvala koroni, jer sam zahvaljujući njoj videla ko je pravi prijatelj, a ko je tu bio zarad nečega.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
