Potresna ispovest Ane Štajdohar o prevremeno rođenoj ćerki Nii

Povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba, pevačica Ana Štajdohar podelila je svoje iskustvo kroz koje je prošla sa prvim detetom. Njena ćerkica Nia koja danas ima šest godina, izrasla je u talentovanu devojčicu. Pored tog stresnog životnog iskustva iz kojeg su obe izašle kao pobednice, Ana je otkrila da li će podržati ćerku ako odluči da bude pevačica. Odgovorila je na pitanje koliko je korona uticala na njen život i život njene porodice. Između ostalog, pevačica je objasnila šta se krije iza glavne fore koju Ivan Ivanović upučuje Ćeli iz njenog benda.

Nedavno ste na svom Instagram profilu podelili sliku sa svojom ćerkom, koja je prevremeno rođena, pa ste zajedno podržale akciju za prevremeno rođene bebe. Sada, kada se setite tog perioda, kakve su vam emocije?

– Pomešane. Čudan je to osećaj, bila sam i srećna i tužna. Proživiš gotovo nepodnošljive porođajne muke, one koje se romantizuju u pričama, uz dodatne komplikacije. Na trenutak se osetiš kao pobednica, a onda te posle početnog naleta enormne sreće obuzme zabrinutost i tuga. Teško mi je bilo da je posmatram kroz staklo inkubatora, onako nestvarno malu, sa iglama po telu, na kiseoniku… Počela sam da se raspadam u sebi, kidala me je briga, osećaj da ne mogu ništa da učinim, neopisiva potreba da je uzmem u naručje… I znate šta mi je dodatno bilo grozno? To što su novine prenosile informacije iz porodilišta. Na sav taj moj haos u glavi, baš mi nisu pomagali senzacionalistički naslovi po dnevnoj štampi. Sećam se da me je jedan i rasplakao. I pitala sam se ko su ti ljudi koji bez osećaja sramote šalju novinarima informacije toliko delikatne i tako lične i da li znaju da su bedni zbog toga.

Da li ste imali neku metodu ili taktiku s kojom bi vam bilo lakše da pregurate sve što vam se tada dešavalo? Koliko su važne podrške u tom trenutku?

– Mnogo je važna podrška. Meni su se stvari u glavi promenile nakon razgovora sa jednom medicinskom sestrom sa neonatologije, divnom Tanjom Stefanović. To su ti neki momenti kada shvatiš da neko tebi potpuno nepoznat može da ti pomogne više od najbliskijih, uz par saveta. Ona mi je promenila perspektivu gledanja. Gledala me je svakodnevno kako dolazim u suzama. Rekla mi je: „Ja tebe znam sa televizije kao doteranu, nasmejanu, pozitivnu ženu. Budi takva i kad dolaziš da obiđes svoju devojčicu. Neka te upozna takvu, a ne uplakanu i tužnu. Hej, sve će biti dobro!“ Delovalo mi je pomalo blesavo, ali ja sam se sredila za sledeći odlazak do inkubatora u kom je bila Nia. Onoliko koliko sam mogla u datim okolnostima. Rekla sam sebi: „Nema više plakanja, vreme je za osmeh“, i toliko sam dobro sebe ubacila u tu ulogu da sam se i zaista osetila mnogo bolje. Ubedila sam sebe da je sve u redu, u to poverovala i od tad pa nadalje stvari su zaista išle na bolje.

Imate li neki savet za majke koje sad prolaze kroz ono što ste vi tada prošli?

– Ovde ću se pozvati na jedan od zlatnih saveta koje mi je dala babica kada smo već beba i ja stigle kući. Onda započeli moji novi psihički usponi i padovi. Rekla mi je da moram da se osećam kao kraljica u svom dvorcu, da kako god mogu, sebi ugodim. Rekla je – kako se ti osećaš, tako se oseća i beba. Ona upija tvoju energiju. Vi ste jedno. Ti si kraljica. Koliko god da su mame prevremeno rođenih beba zaokupljene brigom o detetu, a bebe rođene pre termina traže mnogo više, moraju da brinu i o sebi, o svom psihičkom stanju. Ne sme da bude sramota reći – Treba mi pomoć, nisam dobro. Niko ne sme da vas osudi zbog toga! To je ona hipotetička situacija iz aviona: Masku prvo stavlja roditelj da bi mogao da pomogne detetu.

Izjavili ste da je ćerkica krenula vašim koracima. Hoćete li je podržati ako odluči da bude pevačica kao vi?

– Ona je vrlo talentovana za muziku. Oboje su muzikalni, a ona od pre nekih godinu dana pokazuje i talenat za komponovanje. Vrlo je kreativna. Često slušamo u kući pesme koje smišlja na licu mesta inspirisana onim što joj se dešava. Pravi rime, istražuje koje se sve reči rimuju pa ih pakuje u neke svoje melodije. A ja samo cvetam… Definitivno je privlači scena. Podržaću je u njenim životnim izborima. To kažem sad dok pojma nemam kako izgleda biti roditelj tinejdžera.

Da li i sin pokazuje afinitete prema muzici ili ga interesuju druge stvari?

– On jako lepo peva, ali ga trenutno mnogo više zanimaju super heroji i dinosaurusi.

S obzirom na to da ste završili italijanski jezik i da imate diplomu profesora, jeste li ikada tokom karijere pomislili da batalite pevanje i da budete profesor?

– Radila sam jedno kratko vreme kao privatni profesor italijanskog jezika. Iako sam imala super simpatične đake, meni je to zapravo bilo dosadno. Ne vidim sebe u toj ulozi. Ponekad čak i pomislim da prestanem da se bavim pevanjem, dođe mi neki takav period, ali se ubrzo vratim onome što jesam.

Na čemu trenutno radite?

– Ono što me trenutno najviše interesuje, što me baš čini srećnom, jeste stvaranje muzike. Radim sa mojim dragim kolegom i prijateljem, Srđanom Tanaskovićem, na novim pesmama. To je prava stvar, tu mi nikada nije dosadno. Uskoro ću objaviti novi singl „Deja vu“ i on će se naći na albumu na kom želim da objedinim sve svoje dosadašnje singlove. Paralelno radim na pesmama za drugi album na kom želim da budem još ličnija, drugačija. Vodim se isključivo subjektivnim osećajem, ne trendom.

Da li je pandemija uticala nekako na vaš život?

– Pandemija je poprilično uticala na moj život, i utiče i dalje. Pokvarila je mnoge planove i pokazala lakoću promena u svom punom sjaju. Pre samo godinu dana ne bih poverovala da će biti normalno da svi nosimo maske (a da to nije zbog zagađenja), ne rukujemo se, ne grlimo, stojimo podalje jedni od drugih. Bukvalno je sve moguće i ništa nije sigurno.

Kako ste deci koja su mala uspeli da objasnite zašto sada ljudi nose maske i zašto se više ne živi na način na koji se živelo prošle godine u ovo doba?

– Oni su se već navikli na ovaj sistem. Na početku su imali mnogo pitanja, ali sada je ta tema poznata. Najžalije mi je zbog njih… Razne neke simpatične aktivnosti su nestale sa dolaskom 2020. godine. Pozorištanca, hor Kolibri, ples, druženja, igraonice, rođendani sa gostima…

Koliko je korona uticala na vaše poslovne angažmane?

– Mnogo. Nastupi su u potpunosti nestali.

Svake subote gledamo vas u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Kako je došlo do saradnje između vas?

– Rekla bih slučajno, ali ne verujem u slučajnosti. Ivan i ja smo se sreli na jednom gradskom događaju kada mi je rekao da sprema svoju autorsku emisiju u kojoj želi bend. Imala sam odmah osećaj da će to biti nešto veliko. Nosio je tu neku samouverenost koja je bila ubedljiva i šarmantna. Imala sam osećaj da zna šta radi i da će to što započinje biti ozbiljno dobro. Ubrzo sam od televizije dobila poziv za audiciju, a moj muž je u jednom danu sastavio bend. Nismo imali ni ime, a ni iskustvo zajedničke saradnje. Ime je naknadno smislio Ivan, a mi smo se međusobno odmah toliko dobro razumeli, da smo odmah zvučali kao da godinama sarađujemo. Par dana nakon audicije potvrđeno nam je da smo mi izabrani bend. Emisija nam je svima promenila živote nabolje i beskrajno sam srećna što sam deo te priče već 11 godina.

Kako izgleda snimanje? Kako se osećate kada voditelj krene da se šali na račun vašeg muža i benda sa kojim nastupate?

– Lako je meni da se smejem kad su na tapetu ili Ćela ili Nikola. Ćela, doduše, nešto češće. Ja, srećom, imam “povlašćen” položaj. Bar za sad. Mi imamo internu foru da Ćeli uvek aplaudiramo kad ga Ivan počasti. Uvek mu sa svečanim tonom uz poštovanje vičemo: Bravo, Ćelo! I on se uvek smeje. Ćelu Ivan u svojim šalama najčešće dovodi u vezu sa starijim ženama. A sve je to krenulo iz neke potpuno benigne priče. Naime, Ćela je ranije pre snimanja stalno odlazio kod neke bake koja je držala prodavničicu blizu auto-puta i ona mu je pravila sendviče. “Gde je Ćela? – Kod babe”, mnogo puta izgovoreno pitanje i odgovor u kombinaciji sa još nekim nadograđenim forama došle su do Ivana, i on je od toga napravio Ćeli svojevrsan PR, takav da mu bake na pijaci daju bolju robu, kako sam kaže. Naravno da je sve to zezancija.

Znate li za te fore unapred, ili se i sami iznenadite?

– Fore ne znamo pre emisije, tako da se iskreno smejemo na snimanju. Sa Ivanom imamo fantastičan odnos. Generalno, mnogo je dobra energija na svakom snimanju. I to onda oseti i gledalac.

Jeste li imali neprijatnosti pri angažmanima zbog toga što radite sa voditeljem kojeg mnogi prorežimski mediji i ljudi pri aktuelnoj vlasti kritikuju?

– Nisam imala neprijatnosti.

Na vašem Tviter nalogu često skrećete pažnju na mnoge društvene probleme koji su, nažalost, cenzurisani (npr. Tviv o zagađenosti Beograda). Da li su vam neistomišljenici upućivali nekada osude?

– Znate kako, ja nemam problem sa različitim stavovima, ali imam problem sa nepristojnim ljudima. Takve blokiram na mrežama, a u životu ih izbegavam. Smatram da je problem zagađenja ogroman i vrlo poguban za sve nas. Pratim indekse zagađenja preko aplikacije “Air Visual” i decu bukvalno ne izvodim iz kuće kada mi ona pokaže da je vazduh opasan po zdravlje. Ponekad se zbog toga osetim kao smo utamničeni. Strašno mi smeta što se taj problem gura pod tepih i konstantno ignoriše. Mnogo bih volela da neko od nadležnih konačno izađe pred javnost sa konkretnim merama. Nelogično mi je da se s jedne strane borimo sa virusom koji napada respiratorne puteve, a sa druge ignorišemo problem vazduha koji udišemo. Ne smemo više da žmurimo pred tim.

Koji vam je omiljeni muzički žanr? Koje pesme najviše volite da pevate?

– Trenutno mi je vrlo zanimljiv synth pop i talas novih osamdesetih.

Koja bi pesma mogla da opiše sadašnju situaciju u našoj zemlji i zašto?

– Thriller od Majkla Džeksona. To je omiljena pesma mog četvorogodišnjaka. Voli je jer su u spotu zombiji, a mene cela ta atmosfera podseća na onu u kojoj trenutno živimo