– Odavno želim da snimim ovakvu pesmu. Pokušavao sam da sam sročim rime, ali mi nije išlo, jer nisam mogao osećanja da pretočim u stihove. Zamolio sam Ljubu Kešelja, koji je napisao muziku, da njegovi saradnici, odnosno tekstopisci s kojima radi, napišu tekst po mojoj ideji. Tešo Mrkonjić iz Brčkog za dva dana je poslao "Dva sokola" i sve nas rasplakao – priča Bojanić, koji je nedavno u jednoj TV emisiji izveo ovu pesmu, a onda su počeli da se javljaju uplakani gledaoci.
Rijaliti završen, suđenje još trajeU pojedinim medijima pojavila se vest da je sudski spor između Miloša Bojanića i Zorice Brunclik ovih dana okončan, i to u korist pevača. Zbog vređanja, pljuvanja i pretrpljene duševne boli i povrede časti na Farmi, Miloš je tužio Zoricu, i pre mesec dana imali su poslednje ročište. Međutim, Bojanić ne želi više da priča o tužbi i ovom sporu, navodeći da je rijaliti odavno završen, i da treba na sve staviti tačku, iako suđenje još traje. |
– Stihovi pogađaju pravo u srce! Kad mi je Kešelj poslao tekst čitao sam, a suza je suzu stizala. Onda se plakalo u studiju dok sam snimao, dok sam se ja trudio da je što bolje otpevam unoseći snagu, emocije, dušu… Sutradan, kad sam prespavao i poslušao snimak nastala je kuknjava. Ma, nisam plakao, nego sam jecao i ridao. Bolela me je svaka reč, nisam mogao da se obuzdam.
Da li su pesmu čuli vaši sinovi Bane i Mikica?
– Odmah sam im prosledio snimak i oni su plakali. Još nisam bio u prilici da je izvedem uživo pred publikom, jer je pesma friška. Prekinuo sam boravak na moru, kako bih je što pre snimio. Posle mog prvog izvođenja na televiziji pljušte pozivi za gostovanja na brojnim TV stanicama i svuda je ista reakcija – uvek se neko rasplače! Obično i ja onda krenem da ronim suze.
Da li ste i ranije bili laki na suzama?
– Joj, kad vidim da neko plačem, iako nemam pojma šta je povod tome, i ja krenem da lijem suze. A što sam stariji postao sam osetljiviji, lako se rastužim, nešto me povuče i onda ne mogu da se suzdržim. No, to je valjda normalno, u prirodi čoveka. Kad gledam emisiju Sve za ljubav pocepam se načisto, isplačem se zbog tuđih sudbina i emocija koje kuljaju na sve strane, kao kakva baba narikača.
Imaju li vaši sinovi nameru da se jednom vrate u otadžbinu?
– Stariji Bane je u Americi, ima tri ćerke, bavi se špedicijom, estradi je davno rekao zbogom i ne razmišlja o povratku u Srbiju. Mikica je u Kanadi i on ima troje dece, dva sina i ćerku. Njega sam pre četiri godine ja nagovorio da ode u Kanadu, pre svega da nauči jezik. Marljivo uči i u septembru će steći uslov da podnese zahtev za kanadsko državljanstvo. Tada će i polagati ispit iz jezika. Nadam se da će sve to biti u redu. Međutim, čim završi taj posao, namerava da se spakuje i sa porodicom vrati u Novi Sad. On živi za taj dan. Ja mu se ne mešam u život. Nisam mu rekao ni da ostane niti da se vrati u Srbiju. Ali, gotovo je izvesno da čim dobije pečat na papire, nema te sile koja bi ga tamo zadržala. Njemu nedostaju prijatelji, naša zemlja, narod, hrana. On i dalje peva, ima klavijature, pa povremeno nastupa.
Restauracija kadilaka– Šest meseci sam se bavio restauracijom belog kabriolet kadilaka iz 1963. godine. Nabavio sam alat, opremu, rastavio sam ga na param parčadi, čačkao i popravljao, pa ponovo sastavljao. Za koji dan biće gotov i onda ću ga prodati, pa kupiti novi oldtajmer i onda opet na posao – priča Bojanić, koji će na ovom autu i dobro zaraditi. – Kupio sam ga za 20.000 dolara, a verujem da ću moći da ga prodam za 40.000 do 50.000 dolara. Sada bih na njegovoj popravci radio najviše dva i po meseca, jer sam se prethodnih pola godine zapravo kalio, školovao i savladao tajne zanata. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
