Blokadna kuharica: Plenum u pustinji – 9. DEO

Akcija može da počne i sa veoma malim brojem ljudi. U praksi je često dovoljno 5 ili 6 osoba da pokrenu prve pripreme.

Ovo se naglašava da bi se smanjio strah od neuspeha, koji je čest u manjim grupama, kada ljudi misle da bez velike organizacije ne mogu ništa da urade.

Postoji i pogrešno uverenje da za početak akcije mora da postoji posebna „borbena“ atmosfera ili veliko nezadovoljstvo među ljudima. Iskustvo pokazuje da takva atmosfera i podrška ne postoje unapred, već najčešće nastaju dok se ljudi okupljaju, razgovaraju i organizuju.

Prvi korak je određivanje cilja. Cilj treba da bude jasan, kratak i zasnovan na osnovnim ljudskim pravima. Iako neki misle da su takvi ciljevi previše udaljeni od svakodnevnog života, oni često najlakše okupljaju ljude, posebno kada se odnose na jednakost, kao što su besplatno obrazovanje, zdravstvo ili pravo radnika da učestvuju u odlučivanju.

Važno je da cilj bude postavljen tako da svako može da se prepozna u njemu i oseti da se i njega tiče. Svi treba da budu uključeni i da imaju osećaj da mogu da učestvuju, jer odbacivanje ljudi na samom početku smanjuje mogućnost šire podrške.

Kada se odredi cilj, grupa počinje da upoznaje druge ljude sa tom idejom. Dele se plakate, brošure i leci, kako bi se otvorila važna pitanja i privukla pažnja što više ljudi.

Sledeći korak je da se vidi kako ljudi reaguju. Organizuju se tribine na kojima učestvuju ljudi sličnih stavova, koji su već poznati javnosti i imaju određeno poverenje među ljudima. Takav skup služi za raspravu o temama pokrenutim u plakatima i brošurama, ali i za proveru koliko su ljudi zainteresovani i spremni da se dalje uključe. Tako se korak po korak ispituje i priprema teren za naredne poteze.

Nastaviće se.

Piše: Biljana Stepanović