Tokom 78 dana agresije na SRJ, NATO, najmoćnije zemlje sveta u dva navrata su pokušale kopnenu invaziju na Srbiju. U prvoj operaciji kodnog imena „Strela“ napadnut je reon Košara sa idejom da preko te tačke NATO i brigade OVK probiju koridor ka Đakovici, a zatim i u ostatak prostora Kosova i Metohije.
Međutim, u drugom navratu, ambicije su im bile daleko veće. U akciji kodnog imena „Strela 2“ namera je bila da se preko planinskog masiva Paštrik i Prizrena otvori mnogo širi front.
– Odbrambeni boj na Paštriku predstavlja drugu etapu napadne operacije „Strela“, poznat kao „Strela 2“, koju je agresor izveo prema načelima kopneno-vazdušne bitke, doktrine Oružanih snaga SAD-a i NATO-a. Napadom je rukovodio je tim NATO koji je bio u Kuksu. On je koordinisao dejstvima avijacije i artiljerije, koju su praktično navodile specijalne izviđačke grupe ubačene na padinama Paštrika. Ovaj Štab je bio na direktnoj vezi sa komandom NATO u Vićenci, ali i sa Vašingtonom. Za izvođenje napada u drugoj etapi operacije „Strela“, Pentagon je odobrio upotrebu strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije, a planeri su celu zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena, nazvali „Hog pen“, što znači „svinjski brlog“. Tepihom bombi ovi avioni se delove Paštrika pretvorili u prah i pepeo – ističe admiral Boško Antić, kooautor knjige „Košare i Paštrik srpski Termopili“.
Najteži udar
Kako je to izgleda iz prizme nekoga ko je bio na Paštriku i spremno sačekao udar neprijatelja priča general Stojan Konjikovac, nekadašnji komandant, a sada predsednik Udruženja „Dušan Silni“ koje baštini tradiciju herojske 549. motorizovane brigade.
General Konjikovac objašnjava da su se borbena dejstva odigrala počev od šireg rejona karaule „Gorožup“ u nadležnosti 55.? graničnog bataljona do vrha Paštrika i karaule „Liken“, na granici SR Jugoslavije i Albanije.
– To je bila najasimetričnija bitka u istoriji ratovanja, baš kao što je NATO agresija na našu zemlju bila najasimetričniji, protivpravni napad na jednu suverenu zemlju. Ujedno, to je bila najveća i najteža bitka naše vojske tokom NATO agresije. Cilj neprijatelja je bio da se uz podršku taktičkog i strategijskog vazduhoplovstva NATO, što pre razbiju snage našeg prvog ešelona odbrane na granici, uspostavi koridor duž reke Beli Drim i da za šest sati, najduže dva dana uđu u grad Prizren. Time bi uspostavili koridor i otvorili put NATO kopnenim snagama da lakše i brže započnu kopnenu operaciju protiv Srbije. Od Prizrena bi se nastavila borbena dejstva prema Suvoj Reci, prevoju Dulje na Milanovac planini i dalje ka Prištini.
Dejstvom iz vazduha, vazduhoplovstvo NATO bilo je u funkciji i vršilo neposrednu podršku i zaštitu kopnenih snaga terorista. Neutralizacijom do uništenja snaga odbrane na Paštriku, dejstvom strategijske avijacije na samoj državnoj granici, stvarali su preduslovi za prodiranje terorista preko granične linije – ističe general Konjikovac.
Heroizam Treće armije
Admiral Boško Antić ističe da će boj na Paštriku, baš kao i onaj na Košarama ostati upamćeni po heroizmu pripadnika Treće armije i Prištinskog korpusa.
– Obe bitke će ostati upamćene po odbrani svete srpske zemlje od prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke tzv. OVK, ali i po svim poginulim i ranjenim vojnicima, starešinama i dobrovoljcima koji su krvlju natopili ovaj deo srpske zemlje baš kao što su to uradili junaci u Kosovskom boju – ističe admiral Antić.
Legendarna jedinica
General Stojan Konjikovac, s ponosom ističe da je ova jedinica svojim delima otišla u legendu.
– Imali smo osećaj da nema borbenog zadatka koji nismo bili kadri izvršiti. Ipak, za mene je najjači utisak ostavio moral koji je vladao u našoj brigadi i odlučnost svih pripadnika brigade da se brani i odbrani otadžbina. Bez obzira na sve rizike, a podsetiću da smo jedina brigada na svetu koja je preživela čak 24 masovna tepih bombardovanja naših položaja, niko od boraca nije ni pomislio da napusti položaje, iako su se pogibije i ranjavanja nama bliskih ljudi skoro svakodnevno dešavali u neposrednoj blizini. To sigurno nisu pare kao u plaćeničkim armijama, nije ni strah bilo koje vrste jer strah nije postojao, to je vera u sebe, svoje pretpostavljene, svoju jedinicu, pravičnost i vrednost onoga što čine, svest o istorijskom trenutku i odgovornosti u kojoj su se našli – s ponosom ističe general Konjikovac.
Narodni heroji
Za ispoljeni masovan heroizam i samopožrtvovanje, zasluge u odbrani svoje otadžbine tokom NATO agresije 1999. godine, a povodom dana Vojske Jugoslavije 16. juna 1999. godine, predsednik Savezne Republike Jugoslavije i vrhovni komandant Vojske Jugoslavije, odlikovao je 549. motorizovanu brigadu ordenom Narodnog heroja i zato ona od tada nosi epitet „Herojska 549. mtbr“.
Sutra – Navršilo se 24 godine od sukoba na Paštriku (3): Niška Milunka Savić
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
