Sukcesija imovine SFRJ (2): Srbima Rim, Hrvatima Beč

Na nedavno održanom, 20. redovnom sastanku Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine, Srbiji je dodeljena ambasada bivše SFRJ u Kopenhagenu, ambasada/rezidencija u La Pazu (zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Severnom Makedonijom), deo ambasade i pomoćni objekat u Nju Delhiju, kao i stan u Trstu (zajedno sa Republikom Severnom Makedonijom). Od ratifikacije do danas, od raspoloživih 123 objekta fizički je raspodeljeno 95 objekata, od kojih je 41 pripalo Republici Srbiji.

Ostalim državama sukcesorima je pripalo ukupno 54 objekta (Hrvatskoj 24, Bosni i Hercegovini 12, Sloveniji 13, a Severnoj Makedoniji 5). Srbiji su pripale nepokretnosti u Australiji i to generalni konzulat u Sidneju i rezidencija u Kanberi, ambasade u Češkoj, Finskoj, rezidencija u Francuskoj, ambasada/rezidencija u Atini i generalni konzulat u Solunu, ambasada u Rimu i tri stana u Trstu, rezidencija u Kanadi, ambasada i kuća u Budimpešti, ambasada u Meksiku, rezidencija u Portugaliji i SAD, generalni konzulat u Frankfurtu i ambasada u Berlinu. Stalna misija u Ženevi je takođe pripala Srbiji, potom rezidencija i kuća u Ankari i zemljište u Istanbulu, rezidencije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Brazilu, ambasada i rezidencija u Peruu, venecuelanska ambasada, potom u Egiptu ambasada/rezidencija i garaža, kao i ambasade u Ugandi i Danskoj. U DR Kongu Srbija je vlasnica ambasade/rezidencije, kao i rezidencije u Gvineji, u Zambiji ambasade i rezidencije, u Zimbabveu ambasade i kuće. U Boliviji ambasadu/rezidenciju deli zajedno sa Republikom Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a u Indiji ima deo ambasade i pomoćni objekat.

Hrvatskoj su pripale ambasada u Austriji, Francuskoj, Holandiji, rezidencije u Španiji i Norveškoj i konzulat u Čileu. Bosna i Hercegovina je dobila ambasade u Kanadi, Norveškoj, Turskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, rezidenciju u Austriji, stan u Milanu. Severnoj Makedoniji su pripale ambasada u Australiji, konzularno odeljenje u Parizu i rezidencija u Zimbabveu. Slovenija je dobila ambasadu u SAD, generalni konzulat u Klagenfurtu, vilu u Braziliji, generalni konzulat u Sao Paulu.

Takođe za sedam nepokretnosti iz Dodatka Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije je doneta odluka o „brisanju“, odnosno otpisivanju, s obzirom da je za iste nesporno utvrđeno da nikada nisu bile ili više nisu u vlasništvu bivše SFRJ (zemljište u Kanberi, rezidencija u Velingtonu, ambasada, rezidencija i kuća u Varšavi, rezidencija u Tunisu i zemljište u Islamabadu). Imajući sve pomenuto u vidu, može se konstatovati da je u potpunosti

okončana raspodela svih nepokretnosti bivše SFRJ iz Dodatka Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije u geografskim regionima OECD, Severna Afrika i Latinska Amerika i Karibi, uz gotovo u potpunosti raspodeljene nepokretnosti u još dva geografska regiona (Azija i Afrika južno od Sahare). Jedini preostali geografski region, u kome od potpisivanja Sporazuma o pitanjima sukcesije nije bilo raspodela, jeste ostatak Evrope – koji će biti u fokusu narednih sastanaka Mešovitog komiteta.

Zajednička prodaja

Za pet nepokretnosti – u Japanu (ambasada/rezidencija), Njujorku (stalna misija i rezidencija), Nemačkoj (ambasada u Bonu) i Švajcarskoj (ambasada/rezidencija) – postignut je dogovor država sukcesora o zajedničkoj prodaji. Do sada je realizovana prodaja tri nepokretnosti (ambasade/rezidencije u Tokiju, stana u Njujorku i bivše ambasade u Bonu), dok je proces za preostale dve nepokretnosti u toku.

Slovenci dobili zemljište u Libanu

Hrvatska je još dobila ambasadu u Belgiji zajedno sa Severnom Makedonijom, rezidenciju u Finskoj, dva stana u Trstu, generalni konzulat u Torontu, ambasadu u Portugaliji, ambasadu i rezidenciju u Švedskoj, ambasadu u Brazilu deli sa Severnom Makedonijom, ambasadu u Tunisu, alžirsku ambasadu deli sa BiH, rezidencije u Keniji, Madagaskaru, u Sudanu i rezidenciju i ambasadu, ambasade na Novom Zelandu i Argentin, kao i rezidenciju u Nju Delhiju. Bosni i Hercegovini su pripale rezidencija u Mađarskoj, kuća u Vašingtonu i Braziliji, ambasada i rezidencija u Urugvaju. Dok u Boliviji zajedno sa Srbijom i Severnom Makedonijom deli ambasadu i rezidenciju Nju Delhiju. Slovenci su dobili i generalni konzulat u Milanu, rezidencija i stan u Rimu, ambasadu u Gvajani, dok im je u Maroku pripala ambasada/ rezidencija. Njihova je i rezidencija u Maliju, ambasada i rezidencija Tanzaniji i zemljište u Libanu. Severnoj Makedoniji je pripao i stan u Trstu koji deli sa Srbijom, generalni konzulat u Cirihu i deo ambasade u Nju Delhiju.

Detalji Sporazuma

Sporazum o pitanjima sukcesije predstavlja dokument o podeli imovine SFRJ između novoformiranih država koje su nekada činile zajednicu.

Potpisale su ga tadašnja Savezna republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora), Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Bosna i Hercegovina u Beču 29. juna 2001. godine. U međunarodnom pravu sukcesija označava prenošenje prava i obaveza jedne države (prethodnice) na drugu državu (sukcesorke). Sporazum je ispred SR Jugoslavije potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović.

Savezna Republika Jugoslavija ratifikovala je Sporazum 1. jula 2002. godine, nakon usvajanja Zakona u oba Veća savezne Skupštine, dok je poslednja u nizu sukcesorki SFRJ koja je to učinila bila Hrvatska – marta 2004. godine. Posle otcepljenja Crne Gore, Srbija je postala „univerzalni sukcesor“ SR Jugoslavije. Sporazum sadrži sedam priloga – aneksa.