Na prethodnom skupu u Raveni u oktobru 2007. svi učesnici, osim Rusa koji su napustili zasedanje, vatikanskom papi koji je i episkop Rima, priznali su pravo prvog među jednakim poglavarima i episkopima pomesnih pravoslavnih crkava.
Na skupu, čiji je konačni cilj udruživanje dve crkve, pravoslavci nisu popustili Vatikanu pa je zasedanje završeno bez ikakvog zajedničkog dokumenta.
Najveći problem bio je, kako javljaju ruski i grčki crkveni mediji, sporazum koji je ponudila Rimska kurija i odnosi se na primat Vatikana u vođenju pomenutog zajedništva.
Za pravoslavne glavni kamen spoticanja odnosi se na tri tačke sporazuma koje je ponudili katolici, a to su: "da rimska crkva bude prva među pomesnm crkvama istoka zapada, zatim da je episkop Rima, odnosno papa, naslednik apostola Petra, da nasleđuje neraskidivo jedinstvo između Isusa Hrista i svetog Petra pa je time i nepogrešiv, a sporna je i ponuđena odredba o ulozi rimskog episkopa u periodu krize u crkvi uopšte".
|
Radi ujedinjenja papa ukida celibat? Zanimljivo je da je uoči skupa na Kipru papa Benedikt XVI odlučio je da posebnom apostolskom odredbom prizna sveštenički red oženjenim anglikanskim (protestantskim) sveštenicima, što se u katoličkim krugovima tumači da je odškrinuo vrata početku kraja diktature celibata i u redovima rimokatoličkog sveštenstva. Naime, ovo je, kako shvataju katolički visokodostojnici, drugi korak na putu ka ukidanju celibata. Prvi je bio kada su u okrilje Rimokatoličke crkve svojevremeno ušli grkokatolici (unijati), takođe ženjeni sveštenici, a dva izuzetka, kako se tumači, već naginju ka pravilu. Benediktov potez posebno je obradovao deo katoličkog klera koji zagovara ukidanje celibata čak i kroz šale: " Možda mi to nećemo dočekati, ali naši sinovi svakako hoće", dok tvrdokorniji smatraju da je reč o diplomatskom potezu radi ujedinjenja sa anglikancima i drugim protestantima odavno otcepljenim od Svete stolice, a pre ujedinjenja sa pravoslavnima što je i konačni cilj Vatikana, zacrtan pre više decenija kada je ukupan broj pripadnika islama počeo da se opasno približava broju rimokatolika u svetu. |
Kiparsko zasedanje uzburkalo je javnost i teologe, naročito u Grčkoj i na Kipru, koji su se, uoči početka skupa, otvorenim protestnim dopisima obraćali učesnicima, analizirali odnose katolika i pravoslavnih kao i razlike u dogmi, ali i napadali vaseljenskog patrijarha Vartolomeja zbog ekumenizma.
Mitropolit pirejski Serafim tokom zasedanja Sabora Grčke pravoslavne crkve, analizirajući jedan Vartolomejev tekst o ispovedanju vere, nije se ustručavao da kaže da "patrijarh govori laži". Mitropolit, pak, kirinijski Pavle (Kiparska Crkva), ukazivao je da je "Hristos glava crkve a ne papa".
– Zato je neophodno da se najpre razgovara o dogmatskim temama. Samo sa nastojanjem na tačnosti pravoslavne dogme i dogmatskog učenja Pravoslavne crkve, možemo biti sigurni da radimo na sabiranju zabludelih u Hristovo stado – istakao je kiparski mitropolit Pavle i upozorio da se priprema polje "za ujedinjenje po unijatskom modelu".
|
Vartolomej za dvojnu uniju Rimokatolička agencija "CW News" prenela je da je vaseljenski patrijarh Vartolomej iz Carigrada, još prošle godine predložio da unijatske crkve vizantijskog obreda imaju sistem’ "dvojnog jedinstva’ (dualna unija) kako bi bile u punom jedinstvu i sa Carigradom i sa Vatikanom". On je rekao da "Majka crkva u Carigradu drži otvorena vrata za povratak svih svojih bivših sinova i kćeri`“. Naglasio je takođe da bi morale da se prevaziđu važne razlike, ali da su „učinjeni i veliki koraci da se reše neslaganja… Dok katolički i pravoslavni teolozi nastavljaju razgovore o doktrinarnim pitanjima, Patrijarh Vartolomej je rekao da “običan narod mora ponovo da bude zajedno“. Podvukao je i da ideja “dvojnog jedinstva“ sa unijatima moguć korak ka praktičnom hrišćanskom jedinstvu. |
Ovaj mitropolit je takođe ukazao "da se bavljenje crkvenim temama, a pogotovo onima koji se tiču Pravoslavne Vere, ne može ostaviti u rukama pojedinih profesora, pa čak i episkopa, koji formalno predstavljaju pomesne Pravoslavne crkve, međutim deluju samovoljno izražavajući svoje lične poglede, jer ne postoji zacrtana Saborska strategija od strane njihove pomesne crkve".
Oglasio se i unijatski Episkop u Grčkoj Dimitrije Salahas, sa autoritetom i stalnog člana Mešovite Komisije za Dijalog, sa ciljem da umiri pravoslavnu pastvu rekavši da „ne postoji bilo kakva namera da se potpiše ujedinjenje Crkava na Kipru"!
Grčki teološki krugovi ocenjuju da je ovogodišnji pokušaj Vatikana propao, jer je bio zasnovan na očekivanju o ustupcima samo sa pravoslave strane, a ne uzajamno.Tako da pomenute teme ostaju otvorene do sledećeg zasedanja čije je održavanje najavljeno od 20.do 27.septembra 2010. u Beču, a domaćin će biti kardinal Kristof Šenborn.
Uoči zasedanja na Kipru, episkop raško-prizrenski dr Artemije Radosavljević obratio se takođe, Svetom Arhijerejskom Sinodu i svim episkopima SPC sa apelom da, zbog važnosti teme koja će biti raspravljana srpski episkopat zauzme saborni stav koji će predstavnici SPC zastupati i braniti.
|
Medvedev preči od Kipra Na kiparskom zasedanju, pod kopredsedništvom kardinala Valtera Kaspera i mitropolita Jovana Zizijulasa, učestvovalo je 20 predstavnika Rimokatoličke crkve, s tim što neki nisu bili u mogućnosti da prisustvuju. Bili su i predstavnici svih pravoslavnih crkava osim Bugarske, jer je njihov crkveni vrh doneo odluku da istupi iz dijaloga sa Vatikanom. Srpsku pravoslavnu crkvu zastupao je samo vladika braničevski dr Ignatije Midić, pošto je drugi član te komisije vladika bački Irnej Bulović u svojsrtvu člana Sinoda SPC morao da bude u Beogradu zbog posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. |
Vladika Artemije u svom dopisu pita " kako je moguće raspravljati o "položaju rimskog episkopa u crkvi", kada rimski "episkop – papa" i nije u crkvi nego u jeresi, van Crkve?" Zatim, "Zar nije neophodan preduslov rasprave o njegovom položaju u Crkvi, njegov povratak u Crkvu". Te, "Nije li "ravenskim dokumentom" prejudicirano ujedinjenje Pravoslavne i Rimokatoličke Crkve"?
-Tema je vrlo ozbiljna i sudbonosna. Ona se ne može i ne sme prevideti i prepustiti jednom ili dvojici naših predstavnika na tom zasedanju. O njoj treba da se izjasni i zauzme stav celokupna Jerarhija naše Svete Crkve, smatra vladika Artemije.
Iako su od samog početka zasedanje pratili protesti i tumačenja više grčkih, kiparski i ruskih, ali i srpskih tvrdokornih pravoslavnih teologa da je Vatikan "u jeresi" i da od velike šizme iz 1054.godine ne može tek tako da bude u zajednici sa pravoslavcima, učesnici skupa okarakterisali su ove reakcije "kao neosnovane i neprihvatljive, i zaključili da unose netačne informacije koje izazivaju zabunu".
Mada je, kako javljaju pojedini crkveni mediji, "susret Mešovite komisije obeležio duh prijateljstva i poverljive saradnje", pravoslavci na Kipru nisu dopustili zajedničku molitvu sa katolicima u hramu Svetog Georgija , tako da je već prvi dan zasedanja protekao je uz proteste. Monasi manastira Stavrovunio, sveštenstvo Kiparske pravoslavne crkve kao i vernici, zahtevali su od svog poglavara arhiepiskopa Hrizostoma Drugog da spreči zasedanje, koje se održavalo u hotelu Svetog Georgija u Pafu. Moto njihovih protesta, kako su uzvestile kiparske agencije, bio je da skup "ima za cilj potčinjenje Pravoslavne crkve papi". Demonstranti ispred hotela gde se održavalo zasedanje, nosili su transparente na kojima je između ostalog citiran i srpski arhimandrit Justin Popović: "Tri su najveća pada u istoriji: Adama, Jude i Pape".
S druge strane kiparski visokodostojnici isticali su da "postoje veoma ozbiljne razlike i da su ih produbile hiljadu godina rascepa", ali da vremena danas nameću pomirenje, i pored toga što su crkve prošle kroz mržnju i neprijateljstva".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
