Patrijarh Porfirije: Da bismo mogli da idemo dalje – moramo biti u dijalogu

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da se moli Bogu za mir među svim ljudima i da treba da razumemo da smo neophodni jedni drugima, pružimo ruke i praštamo, a ne da budemo besni, jer nema čoveka koga mržnja ne truje, ne razara i ne uništava sve potencijale u njemu.

Patrijarh Porfirije je u božićnom intervjuu za Informativnu službu SPC i Radio Slovo ljubve istakao da je Božić praznik mira i Božije ljubavi i da treba da otvorimo svoje srce da se Gospod useli.

„Nema čoveka koji nema potrebu da voli i bude voljen. I nema čoveka koji želi da mrzi i nema čoveka koga mržnja ne truje, ne razara, ne uništava sve potencijale u njemu. Neka Bog da svako da oslušne te najdublje damare svoga bića, tu potrebu za ljubavlju i neka da svako da razume da je potrebno truditi se, da ono što je ta naša suštinska potreba dođe na videlo“, rekao je Porfirije.

Na pitanje da li u vremenima kriza i podela u društvu treba zauzimati stav i treba se opredeljivati, patrijarh je odgovorio da treba zauzeti, ali da uvek postoji nekoliko koraka u opredeljivanju i da bi naš prvi korak u opredeljivanju trebalo da bude opredeljivanje za Hrista.

„Ako se mi opredelimo za Hrista, onda ćemo mi kroz Hristovu prizmu gledati sve ono što se pred nama dešava i onda će naše načelno opredeljenje biti da se svi spasu i da svi dođu do poznanja istine. I onda će naše opredeljivanje polaziti od pretpostavke da imamo jednoga Oca i samim tim da smo svi pozvani međusobno da budemo braća. A to znači da nećemo jedni druge videti kao takmace, kao suparnike, nego saputnike, gde svako ima svoje mesto i gde je svako svakom neophodan“, rekao je Porfirije.

Da bismo mogli da idemo dalje, poručio je poglavar SPC, moramo biti u dijalogu, ne samo u smislu razmene reči i stavova, nego u dijalogu u kojem se prožimamo međusobno.

„U dijalogu u kojem sam ja pozvan da volim tebe i da ti voliš mene, ne zato što je to bolje nego da se ne volimo i ne zato što je to pristojnije ili zbog toga što je to trend, nego zato što to Gospod od nas hoće i zato što mi znamo da On nas voli. I da jedino što nam daje, to je ljubav. I zato što mi njega volimo. I zato što ga volimo, hoćemo da činimo ono što će njega učiniti radosnim. Hoćemo da činimo sve ono što je njemu ugodno. A to znači ono što on hoće. Jer to je ljubav. Ljubav i u tom kontekstu i sloboda, znači da činim ono što tebe čini radosnim, što tebe ispunjava. A to znači da se poistovećujem s tobom“, rekao je Porfirije.

Na pitanje da prokomentariše proteklu godinu koja je bila izazovna i u školama, patrijarh je rekao da je situacija u školama bila komplikovana.

„Nastale su podele, nesporazumi, dojučerašnji prijatelji počeli da se gledaju sa podozrenjem, sa netrpeljivošću i znate i sami kako je to sve bilo i još uvek jeste. Ja sam rekao – ne mogu reći sada vama šta vi da radite i kakav stav da zauzimate u konkretnim situacijama. Drugo je ako me neko lično pita, pa onda čujem parametre, onda mogu da kažem svoje mišljenje koje opet ne mora biti obavezujuće. Ali kao i u svakom drugom slučaju, Ono što budete odlučili da bude vaš stav ili budete hteli da učinite, prethodno proverite sebe Hristom, jevanđeljem njegovim, da vam Gospod bude mera. I onda ćete dobiti najbolji mogući odgovor“, naveo je Porfirije.

U suprotnom, ističe patrijarh, ako zaboravimo Gospoda, ako on nije na prvom mestu u svakom trenutku, onda ćemo činiti najčešće po svojoj ostrašćenoj i egoističnoj volji, po svojoj narcisoidnoj prirodi.

Kako je rekao, ako se budemo budemo vraćali u tačku koja se zove Hristos, onda ćemo gledati njegovim okom, razmišljati Hristovim umom i osećati Hristovim srcem.

„Tada će sigurno i odluke, stavovi i dela biti drugačiji nego kada preko kolena i emotivno nastupamo, pa neka bude i racionalno u isto vreme“, dodao je Porfirije.

Na pitanje gde je mesto veronauke u školama danas, patrijarh je odgovorio da ona ima za cilj da se informacije ili znanja koja se stiču upotrebe tako da koriste pojedincu i zajednici.

„Veoručitelji su svojevrsni sveštenici, sveštenoslužitelji i oni imaju zaista jedan sveti zadatak i sveti posao, a to je da učine sve da pomognu nekome, ukoliko taj hoće da bude uveden u tajnu Hristovu, u tajnu crkve, u tajnu smisla. I samim tim nije nimalo jednostavan zadatak, niti uloga veroučitelja u školama. Zbog toga je zadatak veroučitelja u školama možda i odgovorniji od svih drugih nastavnika, jer oni s jedne strane treba da svedoče jevanđelje Hristovo deci, ali isto tako i svojim kolegama. Verujem da se to često vidi u turbulentnim vremenima, kao što su bili i ovi meseci iza nas, ili već sada više od godinu dana, ali možda i godine iza nas“, rekao je Porfirije.

Dodao je da je imao prilike da od nekih nastavnika i profesora čuje da su veroučitelji u nekim školama svojim stavovima i rečju pomogli nekim nastavncima da bolje razumeju svoju ulogu.

Na pitanje da li se nada nekim promenama na bolje na teritoriji AP Kosova i Metohije, patrijarh je odgovorio da se moli Bogu za ono što nam Gospod daruje, a to je mir.

„Za mir među svim ljudima i narodima. Mnogo iskušenja i turbulencija tektonskih poremećaja je globalno, a onda i ovde na našim prostorima. Tako da se molim Bogu, pre svega za mir na Kosovu i Metohiji i da zaista i tamo, nezavisno od toga, da li je neko Albanac ili Srbin ili pripadnik nekog drugog naroda, da bude mir među svim ljudima i da i tamo razumeju ljudi da su jednim drugima potrebni, da niko nije višak, da ima mesta za sve, da koliko god je moguće, jedni u drugima vide čoveka i da niko ne čini drugome ono što ne želi da njemu neko čini. Nadam se da će Bog pomoći svima“, rekao je Porfirije.

Na pitanje kako prevazići preveliku potrebu da se provodi vreme na društvenim mrežama, patrijarh Porfirije je odgovorio da živimo u epohi kada postoje društvene mreže, ali da ih treba upotrebljavati u skladu sa rečju Božjom.

„Ako mi upotrebimo i to civilizacijsko i tehnološko dostignuće, u skladu sa rečju Božijom, u skladu sa zapovestima Božijim, ako svedočimo Carstvo Božje i Hrista kao našega spasitelja, onda je sigurno, ne samo upotreba društvenih mreža dobra i korisna, nego ona slavi Boga i ona se osvećuje. To jest i društvene mreže se našim stavom u odnosu na njih ili osvećuju, ili nas vode u tamu i vode u pogibao“, rekao je Porfirije.

Govoreći o društvenim mrežama i zajednicama, Porfirije je podsetio da čovek nikada ne bi progovorio da nema drugoga pored sebe.

„To je zadatak za nas – šta činiti i kako pomoći onima koji hoće da idu za Hristom, da ne upadnu u zamku, koja znači upotrebu socijalnih mreža, na način da to ustanovljava distancu. Mnogi koriste društvene mreže, ne da bi bili u dijalogu sa nekim, ne da bi darivali sebe nekome, nego da bi obezbedili svoju distancu u odnosu na druge, da bi se zatvorili u svoju monadu i po principu marketinga stvaraju jednu lažnu sliku o sebi i šalju nekome koja je potpuno za onoga koji šalje tu sliku nepoznata“, kazao je Porfirije.

Kako je rekao, koristeći na taj način socijalne mreže, čovek postaje zaista „individuum“, otcepljuje se od drugih i postaje „sam sobom zadovoljan“, a zapravo uranja u jednu tamu samoće i postupa potpuno suprotno principu zbog kojeg postoji i zbog kojeg je sazdan.

„Na nama je da upravo koristeći te iste društvene mreže i medije uopšte, svedočimo to da mir, radost, smisao, lepota i sve ono što nas čini ljudima ne postoji samo za sebe, nego je to sve plod zajednice, pre svega, zajednice u vertikali, zajednice sa Bogom, bez koje ne možemo uspostaviti istinsku i pravu zajednicu ni sa drugim čovekom, niti sa tvorevinom, ali ni sa samim sobom“, rekao je Porfirije.

Iako su mediji uvek noviji i noviji, dodaje, mi smo dužni da svedočimo ono jedno i isto, kako juče, tako i danas i sutra.

„Ne menjamo istinu, ne menjamo poruku, ali menjamo načine i saobražavamo se sa sredstvima komuniciranja kao i sa sredstvima koja su dekor i koja pomažu naš život u svakoj epohi“, kazao je Porfirije.

Upitan šta bi poručio vernicima kada su u pitanju post i pričešće, patrijarh Porfirije je odgovorio da je sveto pričešće centar i cilj našeg života i potvrda i pečat da smo Hristovi.

„Sveto pričešće je istovremeno tajna sjedinjenja našega sa Hristom.

Mi uzimamo njegovo Telo i njegovu Krv, pričešćujemo se njima i postajemo njegovi sutelesnici i njegovi sukrvnici, postajemo jedno sa njim i jedno među sobom. Bez svete liturgije i svetoga pričešća mi naprosto nismo hrišćani“, poručio je Porfirije.

Naglasio je da je Božić praznik u kome imamo mogućnost da razumemo osnovnu istinu naše vere, a to je da je Bog uvek na našoj strani.

„Bez obzira koliko ga mi čujemo, koliko ga vidimo, koliko ga osećamo, koliko smo u krajnjoj liniji spremni da idemo za njim, dakle i nezavisno od toga da li se udaljavamo i svesno i nesvesno i da li grešimo, da li padamo, da li imamo promašaje u svom životu. Nezavisno čak i od toga da li smo svesni svojih padova, pa onda želimo da ustanemo. U svakoj varijanti, nezavisno od toga gde smo i ko smo, Gospod potvrđuje da je na našoj strani“, rekao je Porfirije.

Dodao je da je Gospod na strani svake žive duše, budući da je čovek sazdan po slici i prilici Božjoj.

„A rođenjem Gospodnjim, pokazao je Gospod da se on upodobio nama, da je postao jedan od nas, da bi u potpunosti učinio mogućim da mi budemo po blagodati Božijoj, po ljubavi njegovoj, sve ono što je on po prirodi. I kada bismo bili svesni te istine, te činjenice, te realnosti, koja je istina nad svim istinama, koja je realnost realnija od svake druge realnosti, onda bismo verovatno kao ljudi bili autentičniji, u smislu istinitiji, zdraviji. Išli bismo putem koji nam je naznačen, išli bismo ka svome naznačenju i ka svome cilju“, poručio je Porfirije.