Najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji posvećena Vuku Karadžiću, reformatoru srpskog jezika, 92. Vukov sabor svečano je otvoren u Vukovom domu kulture u Loznici.
Sabor je otvorio ministar kulture Nikola Selaković koji je istakao da nije svejedno kojim pismom pišemo, kojim su pisali naši preci i kojim će pisati naša deca, a od toga da li ćemo razumeti koliko je ovo važno zavisi mnogo toga u našoj kulturi.
Prema njegovim rečima najvažnije je da ćirilica živi u nama, a naročito u našoj deci. Da oni koji danas rastu, znaju da su slovo i pismo snaga, to svima treba i mora da bude jedini putokaz.
Govoreći o našem pismu on je kazao da kada pomislimo da je svejedno, kada pomislimo da je naš jezik samo jedan među mnogima, kada pomislimo to i za naše pismo, setimo se da smo mi po svoj prilici više njihovi nego oni naši.
Selaković je podsetio da je donet Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru i upotrebi ćirilice i da je zatvarajući prošlogodišnji Vukov sabor saopštio mere na kojima se radilo u godini za nama, otkupu knjiga isključivo na ćirilici za potrebe javnih biblioteka, razvoju ćiriličkih fontova, nabavci isključivo dvoazbučnih tastatura za sve korisnike javnih sredstava i javnu upravu i najavio šta će se preduzimati u narednih godinu dana.
– Borićemo se za posebne podsticaje ćiriličkim izdavačima, za bolju poresku politiku kada je u pitanju upotreba ćirilice na državnom i bolju politiku taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou. Borićemo se za povlašćeni položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom, jer je nacionalna frekvencija javno dobro. Borićemo se da nije svejedno kojim pismom pišemo i da znamo da ako ćirilicu ne zaštitimo mi, to umesto nas neće učiniti niko – poručio je ministar kulture.
Selaković je rekao i da je u Bajinoj Bašti ove godine na Dan slovenske pismenosti, svetih Ćirila i Metodija, osnovan Muzej ćirilice, hram našeg pisma koji ne samo da čuva ćirilicu kao istorijsku starinu, već da je neguje kao našu današnjicu, da je unapređuje kao našu budućnost. U govoru je rekao i da su Sveti Sava pre osam i Vuk pre dva veka, obojica utemeljivači i reformatori, toliko temeljni i obuhvatni da i danas možemo i moramo učiti od njih.
Gradonačelnica Loznice Dragana Lukić kazala je u pozdravnoj reči da je Vuk verovao da jezik nije samo sredstvo komunikacije, već čuvar sećanja i identiteta naroda, a kroz reformu jezika, prikupljanje narodnih pesama i sastavljanje prvih srpskih rečnika, stvorio je temelje moderne srpske pismenosti i kulture, čineći da glas naroda dopre do svih generacija koje dolaze.
– Kroz sve ove godine, Vukov sabor nije samo očuvao jezik, već je postao simbol naše nacionalne i kulturne svesti. Svaka godina sabora podseća nas koliko je važno prenositi znanje i tradiciju novim generacijama, da reč, priča i pesma nastave da povezuju i inspirišu. Neka 92. Vukov sabor bude vreme zajedništva, učenja i radosti. Neka nas podseća da reč gradi mostove između generacija i da nas ujedinjuje u poštovanje prema našoj kulturi, jeziku i tradiciji – poručila je Lukićeva.
Prvog dana saborovanja je u Galeriji ‘’Mina Karadžić“, predstavljen ‘’Muzeja ćirilice“ iz Bajine Bašte, a posle svečanog otvaranja na sceni Vukovog doma kulture izveden poetski kolaž ‘’Pesmo moja“, posvećen srpskim pesnicima na čije stihove su iskomponovane melodije.
Saborski programi traju do nedelje, 14. septembra, kada će završna svečanost biti održana na Saborištu u Tršiću, a ovogodišnji besednik je profesorka dr emerita Ljiljana Pešikan Ljuštanović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
