Puvro: Srbi sa KiM duh otpora starih evropskih naroda geopolitičkom valjku

Doktor slavistike sa Sorbone i geopolitičar iz Pariza Ana Puvro ocenjuje u intervjuu za „Vesti“ da Srbi sa Kosova i Metohije predstavljaju „duh otpora starih evropskih naroda naspram geopolitičkog valjka“, a da je njihov trenutni položaj odraz ogromnog neuspeha Zapada.

Kako vidite trenutnu situaciju srpske zajednice na Kosovu?

– Više od tri decenije nakon završetka Hladnog rata, nestabilna situacija, kako u pogledu bezbednosti, tako i ekonomski, u kojoj se nalazi oko 125.000 Srba na Kosovu, raspoređenih u enklavama, predstavlja ogroman neuspeh zapadnog projekta na Balkanu. Obećanja o stabilnosti, bezbednosti i prosperitetu koja su NATO i EU davali 1990-ih, kako bi opravdali raspad Jugoslavije i prekrajanje regiona, nisu ispunjena. Srbi sa Kosova predstavljaju duh otpora starih evropskih naroda naspram globalističkog valjka čiji je cilj da izbriše sve razlike među narodima i stvori „novog čoveka“ – po mogućstvu ateistu, bez sećanja i pokornog jednoj pogubnoj ideologiji, kao što su to pokušavali i nosioci drugih totalitarnih ideologija u 20. veku. U toj viziji, narodi koji odbijaju pokornost sistematski se eliminišu ili srozavaju u bedu i tišinu. To se desilo Srbima sa Kosova, koji jedva preživljavaju u enklavama zahvaljujući poljoprivredi za sopstvene potrebe i zaposlenju u javnom sektoru na severu Kosova, dok je njihova istorijska i verska baština u regionu tragično ugrožena i na ivici nestanka.

Šta je po Vama najbolje rešenje za srpsku zajednicu na KiM?

– Prvo, vlada Srbije, uprkos brojnim teškoćama i pritiscima sa svih strana, mora da se fokusira na budućnost srpske omladine i da značajno ulaže u obrazovanje na svim nivoima – osnovnom, srednjem i visokom. Samo kvalitetnim obrazovanjem Srbi sa Kosova će moći da opstanu, da se oporave, napreduju i očuvaju kolektivno pamćenje svog naroda. Takođe je važno voditi politiku koja podržava porodicu i majke. Obrazovanje mora ponovo postati prioritet.

Drugo, moj kolega Aleksis Trud, stručnjak za Balkan, i ja pokušavamo da oživimo slovensko jedinstvo u Evropi. Pokušaje ujedinjenja Slovena su sabotirali zapadni ideolozi kojima to nikako ne odgovara jer bi to dovelo u pitanje evroatlantski i globalistički projekat ideološkog i vojnog potčinjavanja evroazijskog kontinenta.

Očuvanjem svoje srpske kulture, ali i pripadnosti velikoj slovenskoj zajednici od 300 miliona ljudi (što je najbrojniji evropski narod), Srbi mogu dobiti novu perspektivu. Uprkos verskim razlikama koje su veštački produbljivane radi podele među Slovenima, treba bez odlaganja razvijati interslavizam – intenzivnu saradnju među slovenskim zemljama. Mlade Srbe sa Kosova treba podržati stipendijama kako bi mogli da se školuju širom slovenske zajednice u 13 zemalja.

Pre 26 godina, NATO je napao tadašnju Jugoslaviju zbog, kako su rekli, ugroženosti albanskog stanovništva. Šta se u međuvremenu promenilo?

– Od NATO kampanje bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, evroatlantski akteri neumorno sprovode svoj projekat širenja ka Istoku preko ostatka evropskog kontinenta. To smo ponovo videli u martu 2025. godine, kada je potpisan sporazum o vojnoj saradnji između Kosova, Albanije i Hrvatske, u cilju budućeg ulaska Kosova u NATO. Kosovske vlasti deluju tiho, ali odlučno, i jednog dana će Srbija biti suočena sa svršenim činom.

Proširenje NATO-a na Istok vođeno je težnjom Sjedinjenih Američkih Država da spreče bilo kakvo jedinstvo između Zapadne Evrope i Rusije, s ciljem očuvanja američke hegemonije. Sve što se događa od 1990-ih oslikava trijumf preporuka američkog stratega poljskog porekla Zbignjeva Bžežinskog (1928–2017), koji je tvrdio da ako Evroazija postane ujedinjena i dinamična, a Rusija se poveže sa zemljama juga ili Istoka, američka dominacija će biti ozbiljno ugrožena. U toj igri, sudbina naroda – Albanaca, Srba, Ukrajinaca i drugih – svedena je na ulogu pijuna na velikoj geopolitičkoj tabli.

Iz Evropske unije poručuju da je najbolje rešenje i za Kosovo i za Srbiju da pristupe ovoj Uniji?

– Pristupanje Kosova i Srbije EU predstavlja fatamorganu koju evroatlantski krugovi nude kao rešenje svih problema. Ogromne finansijske prednosti koje donosi status kandidata za članstvo u EU predstavljaju mamac za političare koji se privlače u zamku koju je postala EU. Ući u EU danas znači pristati na Agende 2030 NATO-a, EU i UN – svi ti planovi su povezani i oslanjaju se na iste stare lažne priče o stabilnosti i prosperitetu, kako bi se nametnula globalistička kontrola.

U stvarnosti, ulazak u EU znači odricanje od nacionalnog suvereniteta. To znači prihvatanje masovne migracije (još 50 miliona migranata planiranih u Evropu, prema planu evrokrate Žan-Kloda Junkera). To znači prihvatanje digitalne diktature, uključujući uvođenje digitalnog evra u oktobru 2025. godine radi nadzora nad bankovnim računima građana. To podrazumeva buduća ograničenja kretanja (tzv. „15-minutni gradovi“ po kineskom modelu) i karantine navodno zbog zaštite planete. Znači prihvatanje prinudne vakcinacije pod izgovorom pandemija. Znači kraj slobodnim izborima zbog tzv. „novog evropskog demokratskog štita“, čiju smo jezivu efikasnost već videli na izborima u Rumuniji. Znači uništenje evropske poljoprivrede nelojalnom konkurencijom iz trgovinskih sporazuma koje sklapa Evropska komisija. I na kraju, to je agenda koja vodi ka uništenju tradicionalnih vrednosti i porodice. To nije svetla budućnost ni za Srbiju, ni za Evropu. Takođe, to znači prihvatanje mogućnosti ratovanja protiv Rusije na Istočnom frontu, jer članstvo u EU uključuje i obaveze slične članu 5 NATO-a.

Da li EU i SAD imaju rešenje za kosovsko pitanje?

– Kosovo, kao i Bosna i Hercegovina, jesu veštačke tvorevine nastale u glavama evroatlantskih ideologa, bez iskrenog uvažavanja lokalnih naroda. Te zapadne ideološke konstrukcije predstavljaju utopije koje negiraju realnost na terenu. Pokazale su se kao katastrofalne za zapadne zemlje, posebno članice EU, dok su koristile tokom tri decenije samo šačici multinacionalnih korporacija, lobija, mutnih biznismena i korumpiranih političara. Kako ističe balkanski stručnjak Nikola Mirković, to nisu istinske, održive države – što potvrđuje iseljavanje stanovništva i stalne težnje ka promeni granica – bilo od strane Srba sa Kosova, Srba iz Republike Srpske, Hrvata u BiH, pa čak i prikrivene ambicije za pripajanje Kosova Albaniji. Ove „zombi-države“ su postale centri za kriminalne mreže, kao i za međunarodni džihad.

Može li EU ili NATO da razreše katastrofalnu situaciju na KiM?

– Niti NATO niti EU mogu rešiti katastrofalnu situaciju na Kosovu – jer su je upravo oni stvorili. Srbi su prepušteni sami sebi. Moraju pronaći novu viziju, prevazići verske razlike i povezati se sa ostalim slovenskim narodima Evrope kako bi izašli iz izolacije. Pobednička kampanja Donalda Trampa otvorila je prozor prilike da se izađe iz ove stagnacije i promeni nepravdena i katastrofalna situacija koju balkanski narodi trpe jer su često bili iskorišćeni i potom ostavljeni na cedilu od strane zapadnih ratnohuškačkih ideologa. Potrebno je iskoristiti ovu priliku za predah i razmišljanje.

Očekujete li da Tramp može rešiti pitanje Ukrajine, ali i drugih sukoba u svetu?

– Nakon razaranja Jugoslavije, SAD su pojačale podršku Ukrajini i baltičkim državama isključivo radi suprotstavljanja Rusiji. „Bez Ukrajine“, pisao je Bžežinski, „Rusija prestaje da bude imperija; sa pokorenom Ukrajinom, Rusija automatski postaje imperija.“ Donald Tramp očigledno želi da se distancira od ove strategije stalne konfrontacije između Zapada i Rusije.

Strategija „obojenih revolucija“, koja je uspela u mnogim državama, upravo je doživela neuspeh u Gruziji. Demontaža USAID-a od strane Trampa i kraj ogromnog finansiranja bezbrojnih NVO-a koje su sprovodile globalistički plan u Evropi, označavaju kraj 30-godišnjeg projekta dominacije preko posredničkih aktera – i to ne samo u Evropi. Tramp je shvatio da vodeći ratove širom sveta radi hegemonije, SAD zapravo uništavaju same sebe i približavaju se ozbiljnoj krizi. Ipak, oni koji žele rat sa Rusijom, njeno uništenje i konačno cepanje, ne žele da se povinuju Trampovom pozivu na mir. Svim silama pokušavaju da izazovu novi sukob. To se vidi kroz novi evropski plan Rearm 2030 (preimenovan u Readiness 2030), objavljen u martu 2025, kojim EU želi da preuzme nadležnost nad odbranom i planira ulaganja od 800 milijardi evra u vojnu industriju – sa ciljem da pripremi države članice za rat sa Rusijom, čak i po cenu nuklearnog sukoba. Ako evroatlantski akteri ne uspeju odmah da započnu rat sa Rusijom, sačekaće kraj Trampovog mandata da ponovo aktiviraju strategiju.

U jednom od svojih naučnih radova izrazili ste zabrinutost za slovenske narode u 21. veku. Na osnovu čega to tvrdite?

– Od početka 20. veka, vidljivo je da su Sloveni širom Evroazije bili žrtve masovnog stradanja. Više od 40 miliona Slovena nestalo je u jednom veku. Zato je neophodno probuditi svest i zaustaviti ovaj proces. Nakon nacističke politike istrebljenja Slovena, kao i strašnih posledica Staljinove politike, krvavi ratovi u Jugoslaviji 1990-ih odneli su najmanje 130.000 slovenskih života – naročito u ratu u Bosni i Hercegovini (1992–1995). Rat u Ukrajini nastavlja ovu decimaciju. Rat u Donbasu (2014–2022) odneo je više od 14.000 života. Od početka velikog rata u Ukrajini (24. februara 2022), broj poginulih boraca meri se hiljadama svake nedelje. Prema nekim izvorima, poput pukovnika Daglasa Mekgregora, bivšeg Trampovog savetnika, gubici ukrajinske vojske procenjuju se na 1,1 do 1,2 miliona ljudi. Ovaj rat među Slovenima u srcu Evrope karakteriše se ekstremno visokom stopom smrtnosti boraca – navodno 60 puta većom nego u Vijetnamskom ratu za američke vojnike. U slučaju izbijanja novog svetskog rata zbog eskalacije između NATO-a i Rusije, slovenski narodi bi nedvosmisleno bili uništeni – ili kroz krvave bratoubilačke sukobe u srcu Evrope, ili čak upotrebom nuklearnog oružja na bojištu. To bi verovatno bio poslednji čin njihove decimacije, započete u 20. veku, a verovatno bi zahvatio i ostale evropske narode, dovodeći do masovnog depopulacijskog efekta na kontinentu. Zato je neophodno težiti miru u Ukrajini, posebno u ovoj 2025. godini, u kojoj se proslava Uskrsa poklapa za zapadne i istočne hrišćane – zahvaljujući usklađivanju julijanskog i gregorijanskog kalendara.