5 načina da odgajite pametno dete: Ovo je najvažnije za razvoj mozga mališana

Neurobiolog Kukinori Šinohara otkrio je 5 načina da odgajite pametno dete, objašnjavajući šta je to što ima najveći uticaj na razvoj mozga.

Svi roditelji žele da im deca budu pametna, a šta ako vam kažemo da na to možete da utičete? Japanski neurobiolog Kukinori Šinohara smatra da su najvažniji alati za razvoj dece igre i nestandardizovani zadaci.

On je o ovim metodama pisao u knjizi „Origami za mozak. Japanski sistem za razvoj dece i dečje inteligencije: 8 igara i 5 navika“.

1. Fizička aktivnost

Naučnici su posmatrali možda aktivnosti deteta dok vozi bicikl i kada prestane to da radi, a utvrđeno je da je okretanje pedala aktiviralo frontalne režnjeve u mozgu. Drugim rečima, kada dete vozi bicikl, ono trenira i svoj mozak, dok mališani koji to ne rade propuštaju sjajnu priliku da podstaknu razvoj.

Vežbe za malu decu

Postoje neke jednostavne i zabavne vežbe koje su zapravo i igre, a koje su dobre za razvoj mozga mališana.

Hodaj kao meda

Potrebno je da dete hoda „na sve četiri“, kao meda.

Meda sa povređenom šapom

Kada dete usavrši prethodnu vežbu i to za njega postane prelako, možete da mu date zadatak da hoda kao meda sa povređenom šapom. To znači da dete zapravo hoda tako da je oslonjeno na ruke i jednu nogu jer je druga „povređena“.

Hodanje na rukama

Nakon toga možete da pređete na sledeću vežbu – hodanje na rukama. Mališan težinu svog tela održava na šakama, dok su noge podigute uvis, kao kod stava na šakama. To mu na početku sigurno neće biti nimalo lako, pa mu pomažite dok ne uvežba ovaj zadatak.

Balansiranje na kolenima

Potrebno je da vi sednete na pod i blago savijete noge u kolenima. Zatim, dete treba da se popenje na vaša kolena i da stoji na njima, održavajući ravnotežu.

Na početku držite dete za rukice kako ne bi palo, kasnije, kada postane sigurnije, možete da ga držite za noge, u kolenima. Cilj je da na kraju dete nauči da samo održava ravnotežu, da ga vi uopšte ne držite.

Vežba krokodil

Dete leži na podu na stomaku, zauzimajući pozu kao krokodil. Dlanovi su pritisnuti uz pod, a kreće se napred imitirajući pokrete krokodila – naizmenično pomera desnu nogu i levu ruku, pa levu nogu i desnu ruku. Brada bi trebalo da bude što bliže podu, bez izdizanja glave.

2. Ručni rad

Druga veoma korisna navika koja poboljšava moždane funkcije je ručni rad koji zahteva veštine fine motorike.

Jedno zanimljivo istraživanje je posmatralo moždane aktivnosti tokom seckanja kupusa, i to analizirajući kako se ponaša mozak prilikom veoma pažljivog i koncentrisanog seckanja i onda kada se to radi onako po automatizmu, bez mnogo razmišljanja.

Ispostavilo se da je mozak mnogo aktivniji kada se kupus secka veoma pažljivo. Iz svega toga stručnjaci su izvukli zaključak da nije toliko važno šta radimo, već kako to radimo.

U tom smislu, čak i najjednostavniji zadaci poput brisanja stola ali s pažnjom, koncentrisano, može da bude svojevrstan trening za mozak.

3. Pomaganje u kuhinji

Moždane aktivnosti se povećavaju i tokom kuvanja, a to je razlog više da dete uključite u pripremu obroka, onoliko koliko je to u skladu sa njegovim uzrastom.

Recimo, mališani mogu da oljušte povrće ljuštilicom, da vam pomognu da sipate sastojke kada nešto mesite… Pored toga što ove aktivnosti poboljšavaju finu motoriku, iščekivanje ukusnog obroka dok traje proces pripreme takođe podstiče moždane aktivnosti.

4. Komunikacija sa drugim ljudima

Još jedna važna navika je komunikacija sa ljudima, piše Šinohara, navodeći da mozak veoma aktivno radi kada dete razgovara sa nekim lice u lice.

Istraživanje je pokazalo da je mozak mnogo aktivniji kada se razgovara uživo nego mobilnim telefonom jer, kada stojimo pred nekim i razgovaramo, naš mozak čita i emocije i raspoloženje druge osobe, a za to je potrebna aktivnost frontalnog režnja u mozgu.

Jako je važno za decu da budu među ljudima, da imaju priliku da razgovaraju uživo, prenosi deti.mail.ru.

5. Balansirana ishrana

Šinohara ističe da je balansirana ishrana važna za zdravo telo, a naravno i za tako važan organ kao što je mozak.

Moždane ćelije se, pored vode, sastoje i od masti, pa je upravo to jedan važan element za mozak.

Drastično smanjenje nivoa holesterola u krvi može da se odrazi loše na možda funkcije, zbog čega je veoma važno da organizam prima jednu zdravu količinu životinjskih i biljnih masti, kao i onih masti koje se nalaze u ribi.

Hrana koja dobro utiče na moždane funkcije:

Žumance, paradajz, slatki krompir poboljšavaju pamćenje delujući na neurotransmiter acetilholin.

Meso, mleko, žumance, orasi, kikiriki, bademi, banane deluju na norepinefrin i dopamin, poboljšavajući pažnju i motivaciju.

Mleko, sir, žumance, tofu sir, kikiriki, bademi, banane, paradajz, kivi, susam deluju na serotonin pružajući umirenje.

Neka novija istraživanja su pokazala da doručak povećava protok krvi u istim delovima mozga kao neki kompleksni zadaci, zbog čega Šinohara ističe da je doručak jako važan za mentalni razvoj dece, te da ovaj obrok nikako ne treba preskakati.